Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ...18/20) pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tužioca određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Skupštine opštine Prokuplje broj .. od 26.12.2017. godine imenovan za vršioca dužnosti direktora tuženog do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu, a najduže do 6 meseci. Po tom osnovu između stranaka u postupku zaključen je Ugovor o radu broj .. dana 26.12.2017. godine kojim tužilac kao v.d. direktor zasniva radni odnos na određeno vreme počev od 27.12.2017. godine, najkasnije do 26.06.2018. godine. Članom 11. ovog ugovora ugovoreno je da tuženi može v.d. direktoru isplatiti otpremninu pri odlasku u penziju. Tužilac je ...2017. godine ispunio uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno navršio je 65 godina života. Tokom maja i juna 2018. godine obraćao se Nadzornom odboru tuženog (29.05.2018. godine) i osnivaču tuženog (01.06.2018. godine), sa zahtevom za raskid ugovora o radu, odnosno razrešenje v.d. direktora, budući da je stekao pravo na starosnu penziju ...2017. godine. Rešenjem SO Prokuplje broj .. od 18.06.2018. godine utvrđen je prestanak mandata tužiocu kao vršiocu dužnosti tuženog dana 14.06.2018. godine, zbog podnete ostavke. Rešenjem tuženog broj .. od 21.06.2018. godine tužiocu kome je prestao mandat 14.06.2018. godine (zbog podnete ostavke), otkazan je ugovor o radu i odjavljen je sa osiguranja istog datuma po osnovu prestanka funkcije. Navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilac nije osporavao. Tužbenim zahtevom traži se isplata neisplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast primenom člana 34. Kolektivnog ugovora tuženog od 22.09.2014. godine u iznosu od dve prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate od 219.263,86 dinara i člana 64. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije u iznosu od tri zarade koju je zaposleni ostvario za mesec koji prehodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina od 328.895,79 dinara u skladu sa kojim je tužilac opredelio konačno postavljen tužbeni zahtev. Sredstva za isplatu otpremnine u visini tri (bruto) zarade tužioca bila su obuhvaćena finansijskim planom i programom poslovanja u 2018. godini kod tuženog.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredaba člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 64. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, u vezi sa odredbama člana 154. stav 1. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da tužilac ima pravo na isplatu otpremnine u iznosu od tri zarade budući da je rešenje osnivača tuženog kojim je utvrđen prestanak mandata sa funkcije v.d.direktora i rešenje o prestanku radnog odnosa doneto na osnovu zahteva tužioca pre isteka mandata zbog odlaska u penziju, te da činjenica da u odlukama nije naveden razlog ostavke ne oslobađa tuženog obaveze da mu isplati traženo novčano potraživanje, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev u iznosu utvrđenom nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Drugostepeni sud je usvojio žalbu tužene i preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca primenom odredaba člana 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, člana 19, 82. i 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, člana 46. stav 1. i 47. Zakona o javnim preduzećima i pravila o teretu dokazivanja, nalazeći da nije od značaja što je tužilac podnosio zahteve Nadzornom odboru tuženog i osnivaču tuženog, jer je uslov za sticanje prava na penziju ispunio šest meseci pre imenovanja na funkciju v.d. direktora imajući u vidu da je 65 godina života napunio ...2017. godine, a da je ugovor o radu sa tuženim zaključio 27.12.2017. godine i da mu je mandat prestao zbog podnete ostavke a ne zbog odlaka u starosnu penziju, a da nije dokazao da li je i kod kog posloavca bio u radnom odnosu u trenutku sticanja prava na penziju (...2017. godine) i da li mu je eventualno isplaćena otpremnina.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakon o radu je imperativnom normom sadržanoj u odredbi člana 119. stav 1. tač.1, ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. U skladu sa ovom odredbom zakona, zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju, bez obzira da li je u pitanju starosna, invalidska ili porodična penzija, a pravo na isplatu, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu. Zakon ne precizira kao dodatan uslov vrstu radnog odnosa za ostvarivanje ovog prava, što znači da zaposleni na određeno vreme ostvaruje ovo pravo, pod uslovom da mu prestane radni odnos zbog sticanja uslova za ostvarivanje prava na penziju, pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos. Takođe, isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se u smislu člana 60. stav 4. Ustava RS niko ne može odreći.

Prema odredbama članova 46. stav 1. i 47. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016), mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem, a ostavka se podnosi u pisanoj formi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća. Vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu i ima sva prava, obaveze i ovlašćenja koja ima direktor javnog preduzeća (član 52. stav 1. i 5. istog zakona).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu na određeno vreme zasnovao radni odnos sa tuženim poslodavcem u skladu sa odredbom člana 48. Zakona o radu i kao lice koje je obavljao poslove v.d. direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava u skladu sa ugovorom. U normativnom delu tog ugovora, u članu 11, ugovoreno je da tuženi može tužiocu kao v.d. direktoru isplatiti otpremninu pri odlasku u penziju.

U konkretnom slučaju tužiocu radni odnos nije prestao istekom mandata, odnosno roka na koji je zasnovan, niti je razrešen pre isteka perioda na koji je imenovan iz zakonom određenih razloga, već u skladu sa podnetim zahtevom osnivaču tuženog i poslodavcu u kojem je jasno iskazan osnov – odlazak u penziju, po kojim zahtevima je i postupljeno. Činjenica da u odlukama nije naveden razlog ostavke ne oslobađa tuženog obaveze da mu isplati traženo novčano potraživanje garantovano zakonom, na šta se osnovno revizijom tužioca ukazuje. Ovo naročito ako se ima u vidu da naveden razlog u ostavci između ostalih, obuhvata i sticanje prava na starosnu penziju za vreme trajanja radnog odnosa, jer kao poseban razlog nije sadržan u Zakonu o javnim preduzećima.

Takođe, kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (član 175. stav 1. tačka 2. Zakona radu) kao osnov prestanaka radnog odnosa zbog navršenog radog veka i odjava sa obaveznog socijalnog osiguranja ne nastupa po sili zakona, već u skladu sa zahtevom zaposlenog radi realizacije prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i kada poslodavac o tome donese odluku, a kojoj je u konkretnom slučaju prethodila odluka osnivača tuženog u skladu sa zakonom.

Osim toga, zaključak drugostepenog suda zasnovan na pravilima o teretu dokazivanja ne može prihvatiti, jer dokazivanje činjenica koje sprečavaju ostvarivanje prava ili usled kojih je pravo prestalo da postoji je na tuženom poslodavcu saglasno članu 231. stav 3. ZPP, a u suprotnom, tuženi kao poslodavac mora snositi rizik takvog propusta. Kako je tužilac kao dokaz postojanja osnova i visine svog potraživanja dostavio isprave koje je posedovao i predložio dokaze na osnovu kojih je opredelio tužbeni zahtev, dok tužena, koja je osporavala tužbeni zahtev, nije dostavila dokaze za svoje tvrdnje, to nije bilo mesta oceni drugostepenog suda da su pravila o teretu dokazivanja pogrešno primenjena u prvostepenoj presudi,.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište i zaključak prvostepenog suda da tužiocu pripada pravo na isplatu otpremnine u visini utvrđenoj primenom člana 64.Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, u vezi člana 8. Zakona o radu, a koja sredstva su za tu namenu i u toj visini obezbeđena finansijskom planom i programom poslovanja u 2018. godini kod tuženog. Pri tom imajući u vidu da Kolektivni ugovor tuženog od 22.09.2014. godine nije bio u primeni u vreme sticanja prava, a da nov Kolektivnog ugovora tuženog iz 2017. godine nije bio stupio na snagu. Zbog toga je drugostepena presuda preinačena i tužiocu dosuđen utuženi iznos.

Pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno je o naknadi troškova prvostepenog postupka.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, to mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi revizijskog postupka. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to na ime sastava revizije od 12.000,00 dinara, prema AT važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje. Tužiocu nisu priznati troškovi na ime sudskih taksi, s obzirom na to da zahtev za naknadu troškova spora u tom delu nije opredeljen po vrsti troškova, u skladu sa odredbom člana 163. stava 2. ZPP.

Na osnovu člana165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić