U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma za smeštaj i negu starih lica „Prokuplje“ iz Prokuplja, čiji je punomoćnik Milan Delić, advokat iz ..., radi utvrđenja i preobražaja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2070/2020 od 17.03.2021. godine, u sednici održanoj 18.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2070/2020 od 17.03.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 60/19 od 17.01.2020. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 10.05.2017. godine doneto od strane tuženog, da se utvrdi da je dana 17.05.2017. godine radni odnos tužioca kod tuženog zasnovan na neodređeno vreme, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 226.500,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka ove presude.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 60/19 od 17.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 10.05.2017. godine doneto od strane tuženog. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je dana 17.05.2017. godine radni odnos tužioca kod tuženog zasnovan na neodređeno vreme. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove postupka u iznosu od 120.050,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2070/2020 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 116.250,00 dinara, dok se zahtev preko dosuđenog do iznosa od 120.050,00 dinara odbija kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, iz svih zakonom dozvoljenih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na određeno vreme po osnovu više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme između kojih nije bilo prekida dužeg od 30 dana i to u periodu od 11.05.2015. godine do 11.05.2017. godine. Poslednji ugovor stranke su zaključile dana 24.04.2017. godine sa ugovorenim vremenom rada od jednog meseca, do 27.05.2017. godine. Pre isteka tog ugovora, osporenim rešenjem tuženog broj ...-... od 10.05.2017. godine tužiocu je prestao radni odnos na određeno vreme zbog smanjenja obima posla. Tužilac je bio privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju u periodu od 09.05.2017. godine do 23.05.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužiocu otkazan, poslednji u nizu, ugovor o radu od 24.04.2017. godine, kojim su se stranke sporazumele da tužilac zasniva radni odnos na određeno vreme počev od 28.04.2017. godine do 27.05.2017. godine, zbog čega tuženi ne može otkazati predmetni ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, jer isti nije zaključen pod tim raskidnim uslovom, već je isti mogao otkazati jedino protekom roka na koji je zaključen shodno članu 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Tuženi je bio u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog po osnovu više sukcesivnih ugovora o radu koji se smatraju jednim ugovorom, a čije ukupno trajanje rada na istim poslovima ne može biti duže od 24 meseca sa ili bez prekida. Zaključenjem ugovora o radu broj ...-... od 24.04.2017. godine prekoračen je rok od 24 meseca propisan odredbom člana 37. Zakona o radu, pa je došlo do ispunjenja uslova za preobražaj radnog odnosa. Zato je utvrđeno da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.05.2017. godine, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme od 17.05.2017. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Tuženi je ustanova koja po članu 2.stav 1. tačka 5, 7. i 8. Zakonom o budžetskom sistemu, spada u korisnike javnih sredstava, pa se u odnosu na nju primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/13 od 06.12.2013. godine), kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2018. godine, Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

U kontekstu navedenih zakonskih odredbi, u odnosu na tuženog, kao korisnika javnih sredstava, primenjuje se pored Zakona o radu i Zakon o budžetskom sistemu, čijim odredbama je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta. Takođe, ove odredbe su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što sledi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Polazeći od toga i u konkretnom slučaju se imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka, bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, i to uz saglasnost nadležnog organa Vlade, revizija tuženog je usvojena, a nižestepene presude preinačene. Tužiocu je rok na koji je zaključen poslednji ugovor o radu istekao 27.05.2017. godine, pa suprotno zaključku nižestepenih sudova nije bilo uslova da njegov radni odnos na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme bez prethodno pribavljene saglasnosti Vlade imajući u vidu navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa je iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene odluke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Tuženom na osnovu člana 153. i 154. ZPP pripadaju opredeljeni troškovi i to na ime pristupa na dva neodržana ročišta u iznosu od po 9.750,00 dinara, za šest održanih ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara i na ime sastava dve žalbe i revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) u ukupnom iznosu od 226.500,00 dinara.

Kako troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. stav 2 ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić