U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Violeta Tasić advokat iz ..., protiv tužene Opštine ... - Opštinske uprave, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 553/18 od 13.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 553/18 od 13.09.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu P1 5/17 od 20.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz sela ... i utvrđeno da je tužena Opština ... - Opštinska uprava u postupku izbora kandidata po oglasu za izbor inspektora za zaštitu životne sredine od 13.05.2009. godine, od donošenja prve odluke o izboru kandidata po označenom oglasu od 30.06.2009. godine do donošenja konačne odluke o izboru od 17.07.2017. godine, kontinuirano vršila diskriminaciju prema tužiocu narušavanjem jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa tako što je više puta donosila nezakonite odluke o izboru kandidata, i to: odluku o izboru kandidata BB od 30.06.2009. godine, odluku o izboru kandidata VV od 07.03.2012. godine, odluku o izboru kandidata VV od 10.02.2015. godine i odluku o poništaju oglasa za izbor inspektora za zaštitu životne sredine od 13.05.2009. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na oglasnoj tabli Opštine - Opštinske uprave objavi pravnosnažnu presudu u roku od osam dana po pravnosnažnosti pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova spora plati tužiocu 54.000,00 dinara u roku od osam dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 553/18 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Leskovcu P1 5/17 od 20.11.2017. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz sela ..., Opština ... kojim je tražio da se utvrdi da je tužena Opština ... - Opštinska uprava u postupku izbora kandidata po oglasu za izbor inspektora za zaštitu životne sredine od 13.05.2009. godine, od donošenja prve odluke o izboru kandidata po označenom oglasu od 30.06.2009. godine do donošenja konačne odluke po izboru od 17.07.2017. godine, kontinuirano vršila diskriminaciju prema tužiocu narušavanjem jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa tako što je više puta donosila nezakonite odluke o izboru kandidata, i to odluku o izboru kandidata BB od 30.06.2009. godine, odluku o izboru kandidata VV od 07.03.2012. godine, odluku o izboru kandidata VV od 10.02.2015. godine i odluku o poništaju oglasa za izbor inspektora za zaštitu životne sredine od 13.05.2009. godine, da se obaveže tužena da na oglasnoj tabli Opštine ... - Opštinske uprave objavi pravnosnažnu presudu u roku od osam dana od pravnosnažnosti i da tužiocu nadoknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje su u članu 407. stav 1. tačka 2. i 3. navedenog zakona predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se kao nezaposleno lice javio na oglas koji je tužena objavila 13.05.2009. godine radi prijema u radni odnos na poslove inspektora zaštite životne sredine u Opštinskoj upravi. Tužilac je ispunjavao sve uslove po navedenom oglasu sa dopunom od 20.05.2009. godine, ali je tužena 04.06.2009. godine donela odluku o izboru i prijemu u radni odnos drugog kandidata BB. Navedena odluka poništena je presudama donetim u posebnim parnicama koje su pokrenuli tužilac i neizabrani kandidat VV. Ovim presudama naloženo je tuženoj da izvrši ponovni izbor po prijavljenom oglasu. Tužena je u ponovnom izboru donela odluku od 07.03.2012. godine o izboru kandidata VV, koja je poništena pravnosnažnom presudom donetom u postupku koji je tužilac pokrenuo. Izvršavajući nalog iz pravnosnažne presude da izvrši ponovni izbor, tužena je 10.02.2015. godine donela odluku o ponovnom izboru kandidata VV. I ova odluka tužene poništena je pravnosnažnom presudom donetom po tužiočevoj tužbi. Po donošenju ove presude tužena ne vrši novi izbor već donosi odluku od 22.05.2016. godine kojom poništava oglas od 13.05.2009. godine sa dopunom od 20.05.2009. godine, ali je tužilac u sudskom postupku izdejstvovao pravnosnažnu presudu o poništaju i ove odluke tužene. Tužena je, odlukom od 19.06.2017. godine, izabrala tužioca i sa njim je 24.07.2017. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju postoji poseban slučaj diskriminacije predviđen članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije - diskriminacija u oblasti rada, u odnosu na tužioca kao lice koje traži zaposlenje. Tužena je, po shvatanju prvostepenog suda, umesto da po objavljenom oglasu izabere tužioca kao nezaposleno lice donosila odluke o izboru drugih prijavljenih kandidata koje su poništavane kao nezakonite, i tako kontinuirano narušavala jednaku mogućnost tužioca za zasnivanje radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po shvatanju tog suda, tužilac nije dokazao da ga je tužena diskriminisala po osnovu nekog njegovog ličnog svojstva tako što je, vršeći diskreciono pravo da odluči sa kim će zasnovati radni odnos, donosila odluke o izboru drugog prijavljenog kandidata koje je tužilac u postupku sudske zaštite poništavao.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu drugostepeni sud je odlučio pravilnom primenom materijalnog prava.

Podnetom tužbom tužilac traži zaštitu od diskriminacije, tvrdeći da je diskriminisan po osnovu svojstva nezaposlenog lica jer je tužena kontinuirano donosila odluke o izboru drugih kandidata - zaposlenih lica, iako je on kao nezaposleno lice po Zakonu o zapošljavanju imao prednost.

Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09) uređuje opštu zabranu diskriminacije, oblike i slučajeve diskriminacije i postupak zaštite od diskriminacije (član 1. stav 1). Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. navedenog zakona propisano je da izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključenje, ograničenje ili davanje prvenstva) u odnosu na lice ili grupe lica kao i na članove njihovih porodica, ili na njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način koji se zasniva na nekom ličnom svojstvu navedenom u toj odredbi i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Prema tom zakonu, diskriminacija može biti neposredna (član 6) i posredna (član 7). Poseban oblik diskriminacije - diskriminacija u oblasti rada, predviđena je članom 16. stav 1. tog zakona tako što je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Shodno stavu drugom ove odredbe, zaštitu od ove diskriminacije uživa i lice koje traži posao.

Odredbom člana 18. Zakona o radu propisana je zabrana neposredne i posredne diskriminacije lica koje traže zaposlenje kao i zaposlenih, s`obzirom na njihova lična svojstva navedena u toj odredbi ili neka druga lična svojstva. Pod neposrednom diskriminacijom, u smislu tog zakona, smatra se svako postupanje koje je uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji, kao i da posredna diskriminacija postoji kada određena na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. tog zakona (član 19).

U konkretnom slučaju, u postupku odlučivanja o izboru kandidata sa kojim će tužena zasnovati radni odnos po objavljenom oglasu nije izvršena diskriminacija tužioca po nekom od osnova - nekom ličnom svojstvu navedenom u članu 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno članu 18. Zakona o radu. Nezaposlenost se ne može smatrati ličnim svojstvom tužioca u smislu označenih odredbi, pa su zato neosnovani navodi revizije o posrednoj diskriminaciji, zasnovani na stavu tužioca da je kao nezaposleno lice imao prednost kod izbora u skladu sa članom 44. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Označena odredba nalazi se u delu navedenog zakona kojim je uređena aktivna politika zapošljavanja. Iz njene sadržine proizilazi da nezaposleno lice ima prednost u odnosu na lice koje traži promenu zaposlenja u postupku posredovanja u zapošljavanju, odnosno prilikom povezivanja lica koje traže zaposlenje sa poslodavcem radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. Osim toga, propusti u postupku izbora kandidata otklonjeni su pravnim sredstvima koje je tužilac imao na raspolaganju i koristio u postupcima pred sudom.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić