Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 315/2022
08.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Ekonomsko-trgovinske škole „Paraćin“ iz Paraćina, čiji je zastupnik Pravobranilaštvo opštine Paraćin, iz Paraćina, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2452/20 od 16.03.2021. godine, na sednici održanoj 08.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2452/20 od 16.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2452/20 od 16.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Paraćinu, presudom P1 132/20 od 11.05.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženu da isplati tužilji na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, za period od oktobra 2015. godine do septembra 2018. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 56.638,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 2452/20 od 16.03.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Paraćinu P1 132/20 od 11.05.2020. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene, kojim je tražila da se obaveže tužilja da naknadi tuženoj troškove postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, o pravu zaposlenih na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 20.11.2018. godine. Prema obrazloženju prvostepene presude, veštačenjem je utvrđeno da na ime naknade troškova dolaska na rad i odlaska sa rada za period od 01.10.2015. godine do 30.09.2018. godine, poslodavac duguje zaposlenoj iznos od 61.461,74 dinara. Prvostepenom presudom je na ime glavnog tužbenog zahtev dosuđen ukupan iznos od 63.271,26 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje radi isplate na ime naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, kao glavni zahtev, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu članova 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.