Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... policije, a rešenjem nadležnog organa tužene od 01.05.2016. godine raspoređen je na radno mesto policajac u ... (...) Jedinica ..., Odred Žandarmerije u ... . Tužilac je bio angažovan u Kopnenoj zoni bezbednosti i izvan sedišta komande. Tužena tužiocu nije isplatila naknadu za boravak na terenu. Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka utvrđena je visina naknade po osnovu terenskog dodatka u spornom periodu za 185 dana, kao ukupan broj dana koje je tužilac proveo na terenu u spornom periodu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime troškova rada i boravka na terenu za period od 10.11.2014. godine do 10.11.2017. godine isplati iznose bliže određene u izreci sa pripadajućom kamatom. Međutim, drugostepenom odlukom preinačena je prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen uz zaključak da se tužilac nije pismenim putem obratio starešini organa radi ostvarivanja prava na naknadu troškova rada i boravka na terenu, te da u takvoj situaciji ne može sa uspehom ostvariti pravo na isplatu naznačenih troškova u sudskom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 147.a Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005 sa izmenama i dopunama) koji je bio na snazi do 05.02.2016. godine, propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu. Odredbom člana 147.b istog Zakona propisane su naknade troškova, po kojem pored drugih, policijskom službeniku pripada naknada troškova rada i boravka na terenu, koja se bliže uređuje aktom ministra, uz saglasnost Vlade.

Članom 47. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br.22/15, 70/15) propisano je da se na prava i obaveze policijskih službenika kada je to za njih povoljnije primenjuju odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.25/15). Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.25/15) sa aneksom Posebnog kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br.50/2015-22) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) koji iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike Srbije, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate. Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 98/2007) u članu 44 propisano je da se državnom službeniku i nemešteniku isplaćuje naknada troškova rada i i boravka na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi RS, prema poslednjem konačno objvljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepenom presudom pravilno usvojen tužbeni zahtev tužioca nakon što je prvostepeni sud, uz pravilnu primenu materijalnog prava, utvrdio da tužilac ima pravo na naknadu troškova rada i boravka na terenu kod utvrđenog da je tužilac bio angažovan u Kopnenoj zoni bezbednosti izvan sedišta komande, a da tužena nije dokazala da je tužiocu isplatila naknadu za boravak na terenu. Terenski dodatak predstavlja dodatak za vreme boravka policijskog službenika na terenu i pravo na dodatak na platu po osnovu terenskog dodatka spada u kategoriju prava po osnovu rada zajamčenog Ustavom i Zakonom, pa je prvostepeni sud pravilno zaključio da se tužena kao poslodavac ne može osloboditi obaveze da plati naknadu za nesumnjivo obavljeni rad jer podnošenje zahteva nije uslov za vođenje ovog spora.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu člana 153. i 154. U vezi člana 165. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 95.396,58 dinara i koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 18.000,00 dinara, u skladu sa Tarifnim brojem 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br.121/12) kao i iznos od 30.958,63 dinara na ime takse na reviziju i 46.437,95 dinara na ime takse na odluku po reviziji, primenom Tarifnog broja 1. tačka 5. i Tarifnog broja 2. tačka 11. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94...95/18).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić