.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3156/2019
14.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Stojiljković, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“, AD iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD za ... „VV“ iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog AD „BB“, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 768/19 od 27.05.2019. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog AD „BB“, ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 768/19 od 27.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AD „BB“, ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 768/19 od 27.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 861/2018 od 11.12.2018. godine, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Tužbeni zahtev je usvojen i obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova za ishranu u toku rada za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno plate 24.184,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate, kao i 9.466,06 dinara na ime zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 03.10.2018. godine. Obavezani su tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno plate 19.068,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate, kao i 7.454,35 dinara na ime zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 03.10.2018. godine. Obavezan je tuženi „VV“, da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, plati 129.091,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate, kao i 26.374,56 dinara na ime zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 03.10.2018. godine. Obavezan je tuženi „VV“ da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, plati 108.036,48 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate, kao i 22.030,38 dinara na ime zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 03.10.2018. godine. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade parnične troškove od 83.228,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 768/19 od 27.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 861/18 od 11.12.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „BB“ je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine plate ove naknade tužiocu. O pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za topli obrok i regres podneta je 13.04.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude u odnosu na tuženog „BB“ je 43.252,82 dinara.
Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
