.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3160/2019
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ... čiji je punomoćnik Bojana Ljubinović-Andrejić, advokat iz ..., protiv tužene – protivtužilje Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, Beograd, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene – protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2394/18 od 07.03.2019. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene – protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2394/18 od 07.03.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene - protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2394/18 od 07.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 914/16 od 01.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila da se obaveže tužena – protivtužilja da joj na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 10.09.2009. godine do 23.07.2013. godine, isplati iznos od 4.794.221,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2017. godine i to za pojedinačne opredeljene mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilje – protivtužene, i obavezana tužena – protivtužilja da joj na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 10.09.2009. godine do 23.07.2013. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da obračuna za tužilju i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje – penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj filijali Republičkog fonda penzijsko i invalidskog osiguranja za period od septembra 2009. godne zaključno sa julom mesecom, na iznose iz stava dva po stopama na dan uplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene u delu kojim je tražila da se obaveže tužena – protivtužilja da na ime tužilje – protivtužene kao člana fonda po ugovoru broj ... uplati mesečne iznose od po 3.303,00 dinara na ime dobrovoljnog penzijskog doprinosa, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje i obavezana tužilja – protivtužena da tuženoj – protivtužilji isplati iznos od 770.442,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.01.2016. godine, pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje da sud obaveže tužilju – protivtuženu da isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 770.442,00 dinara od 01.09.2009. godine do 29.01.2016. godine, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati ukupan iznos od 455.804,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2394/18 od 07.03.2019. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom, petom i šestom izreke i žalba tužene – protivtužilje odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene – protivtužilje za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, u odnosu na stav jedan izreke, reviziju je blagovremeno izjavila tužena – protivtužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18), ocenio da revizija nije izuzetno dozvoljena.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet pobijanog dela je odluka nižestepenih sudova kojom su odbili protivtužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate u traženom periodu na iznos od 770.442,00 dinara, primenom odredabe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom tuženog pobija se drugostepena odluka u delu za isplatu zakonske zatezne kamate. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o sporednom traženju tužene - protivtužilje, koje ne čini njeno glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
