U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“, Beograd, čiji je punomoćnik Đurđija Vesović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/21 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj 20.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/21 od 01.09.2021. godine.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/21 od 01.09.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 131/21 od 09.06.2021. godine u stavu prvom izreke u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada u iznosu od 18.605,90 dinara sa kamatom od 16-tog u mesecu na pojedinačne iznose, na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 6.101,50 dinara sa kamatom od 16-tog u mesecu na pojedinačne iznose pa do isplate i u stavu drugom izreke, tako što SE ODBIJA tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu za period od 01.03.2018. godine do 30.04.2018. godine isplati iznos od 18.605,90 dinara na ime naknade za ishranu u toku rada, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 9.078,95 dinara od 16.04.2018. godine pa do isplate, na iznos od 9.526,95 dinara od 16.05.2018. godine pa do isplate; na ime neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 6.101,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.984,90 dinara od 16.04.2018. godine pa do isplate i na iznos od 3.116,60 dinara od 16.05.2018. godine pa do isplate i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 32.441,48 dinara.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 131/21 od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati: na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.03.2018. godine do 30.04.2018. godine ukupan iznos od 18.605,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 9.078,95 dinara od 15.04.2018. godine do isplate, na iznos od 9.526,95 dinara od 15.05.2018. godine do isplate; na ime neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2018. godine do 30.04.2018. godine ukupan iznos od 6.101,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 2.984,90 dinara od 15.04.2018. godine do isplate, na iznos od 3.116,60 dinara od 15.05.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.776,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2145/21 od 01.09.2021. godine, stavom prvim izreke delimično je preinačena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate za 15.-ti dan u mesecu na dosuđene iznose naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, žalba tuženog u preostalom delu je odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju. Troškove je tražio i opredelio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu primene Kolektivnog ugovora za AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ broj 24 od 24.05.2018. godine, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20) pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog, kao poslodavca sledbenika AD „Železnice Srbije“. Tuženi je tužiocu naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, obračunao i isplatio prema parametrima iz člana 62. i 63. Kolektivnog ugovora za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ broj 24 od 24.05.2018. godine, kojim je odredbom člana 127. predviđeno da taj Kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Železnice Srbije“, a da se njegove odredbe koje se odnose na obračun i isplatu zarada, naknade zarada i drugih primanja zaposlenih primenjuje počev od isplate zarade za mesec mart 2018. godine. Naknada troškova za ishranu u toku rada tužiocu za period od 01.03.2018. godine do 30.04.2018. godine, obračunata primenom parametara iz ranijih kolektivnih ugovora tužene, srazmerno vremenu provedenom na radu, umanjena za izvršene isplate od strane tužene, iznosi ukupno 18.605,90 dinara, a naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za isti period, obračunata primenom parametara iz odredbi ranijih kolektivnih ugovora iznosi ukupno 6.101,50 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da se pripadajući iznos predmetne naknade tužiocu ne mogu utvrđivati retroaktivnom primenom opšteg akta, jer je to protivno odredbi člana 197. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, sem izuzetno kada to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Zbog toga su tuženog obavezali da tužiocu isplati razliku za oba vida naknade, sa pripadajućom kamatom, primenom parametara za obračun iz ranijeg kolektivnog ugovora.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005...95/18), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i na regres za korišćenje godišnjeg odmora. Visina troškova iz stava 1.do tačke 5.ovog člana mora biti izražena u novcu (stav 2.).

Kolektivni ugovor akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ („Službeni glasnik Železnice Srbije“, broj 24 od 24.05.2018. godine), u odredbi člana 62. i 63. propisuje naknadu za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tako što shodno odredbi člana 127. taj Kolektivni ugovor stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku železnice Srbije'', a njegove odredbe koje se odnose na obračun i isplatu zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih, primenjuju se počev od isplate zarade za mesec mart 2018. godine.

Na osnovu odredbe člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom u smislu stava 1.tog člana zakona, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, 42. stav 3. tačke 4. i 5, člana 118. tačke 1.-4, člana 119, člana 120. tačka 1. i člana 158. tog zakona. U članu 118. istog Zakona, naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora predviđeno je u tačkama 5. i 6.

Odredbom člana 45. tačka 5. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07...103/15), propisano je da Ustavni sud odlukom utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

U konkretnom slučaju, tužiocu su naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2018. godine do 24.05.2018. godine, isplaćeni na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog od 24.05.2018. godine, koji je predvideo da se njegove odredbe odnose na obračun i isplatu zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih, počev od zarade za mart 2018. godine. Pošto se pod zaradom smatra kako ishrana u toku rada, tako i regres za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da je tuženi, kao poslodavac, ispunio svoju zakonsku obavezu prema tužiocu, kao zaposlenom, pa tužilac neosnovano traži isplatu razlike između tih iznosa i iznosa koji bi mu pripadali na osnovu prethodnog kolektivnog ugovora koji je bio u primeni kod pravnog prethodnika tuženog. Povratno dejstvo kolektivnog ugovora tuženog od 24.05.2018. godine ne može biti predmet ocene u ovom postupku, u smislu odredbe člana 197. Ustava Republike Srbije, pošto je opšta normativna kontrola propisa i opštih akata u nadležnosti Ustavnog suda, a tužilac svoj tužbeni zahtev u ovoj parnici nije zasnovao na činjenici da je Ustavni sud, odlukom, utvrdio neustavnost odredbe člana 127. tog Kolektivnog ugovora.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji pa mu, na osnovu odredbe člana 165. stav 2., u vezi člana 163. stav 2., 153. stav 1. i 154. stav 2. Zakona o parničnom postupku pripadaju troškovi revizijskog postupka. Iznos naknade ovih troškova odmeren je prema opredeljenom zahtevu tuženog i to: na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije od 18.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi (''Službeni glasnik RS'', br. 37/21 od 14.04.2021. godine) i na ime sudskih taksi za reviziju 5.776,59 dinara i za odluku po reviziji 8.664,89 dinara, prema važećoj Taksenoj tarifi.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Zahtev tužioca za naknadu odgovora na reviziju nije osnovan, s obzirom na to da troškovi nisu bili potrebni za ovu parnicu.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić