U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Burić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1.3114/2017 od 05.09.2017. godine, u sednici od 29.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1.3114/2017 od 05.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 1357/15 od 07.02.2017. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ../.. od 05.02.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad, prizna mu prava po osnovu rada i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1.3114/2017 od 05.09.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupќa i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog na osnovu Aneksa ugovora o radu od 10.08.2012. godine bio raspoređen na poslove pomoćnog radnika, koji su između ostalog obuhvatali i poslove na obezbeđenju gradilišta. Dana 12.01.2015. godine, ovlašćeni radnici sektora kontrole tuženog su izvršili kontrolu na gradilištu na kom je tužilac tog dana radio kao čuvar u drugoj smeni, kom prilikom je utvrđeno da se tužilac nalazio u privremenom objektu na gradilištu, zajedno sa čuvarom iz drugog preduzeća i da su obojica pušila cigarete, o čemu je sastavljen izveštaj. O ovom izveštaju tužilac se izjasnio navodeći da mu nije bilo poznato da je pušenje zabranjeno i na gradilištu, kao i da nigde nije bila istaknuta odgovarajuća zabrana. Tužiocu je 20.01.2015. godine upućeno pisano upozorenje o postojanju otkaznih razloga, da je zatečen od radnika kontrole kako puši u prostoriji na gradilištu, suprotno opštim aktima tuženog, kao i zato što je u privatnu posetu primio radnika podizvođača. Tužilac se pismeno izjasnio na navedeno upozorenje. Pobijanim rešenjem od 05.02.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. stav 3. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da ga vrati na rad.

Prema članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05...75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kolektivnim ugovorom tuženog je u članu 7. stav 2. tačka 14. kao nepoštovanje radne discipline koje sprečava zaposlenog da nastavi rad u preduzeću predviđeno pušenje u poslovnom prostoru poslodavca, odnosno na svim otvorenim i zatvorenim prostorima koje preduzeće koristi za obavljanje svojih delatnosti, kao i u vozilima u njihovom vlasništvu. Upustvom tuženog o načinu sprovođenja Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, takođe je zaposlenima zabranjeno pušenje u radno vreme i vreme radnog angažmana na svim zatvorenim i otvorenim prostorima, u ugostiteljskim objektima i vozilima, a sankcionisano je i zaticanje lica sa zapaljenom cigaretom, uočavanje upaljene cigarete, prisustvo jedne ili više pepeljara ili opušaka, kao i duvanskog dima.

S obzirom da je tužilac od strane radnika kontrole u toku trajanja radnog vremena zatečen sa zapaljenom cigaretom na gradilištu na kome je obavljao posao, i da je u dokaznom postupku utvrđeno da su opšti akti tuženog kojima je propisana zabrana pušenja bili objavljeni i dostupni svim radnicima, to je pravilno u nižestepenim presudama primenjena citirana zakonska odredba kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja kojim mu je otkazan ugovor o radu, kao i da se tuženi obaveže da ga vrati na rad.

Neosnovani su revizijski navodi da gradilište na kome se tužilac kritičnom prilikom nalazio nije bilo obuhvaćeno popisom prostora sa zabranom pušenja iz Upustva tuženog o načinu sprovođenja Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima, jer je i u ovom opštem aktu, kao i kolektivnim ugovorom tuženog bilo navedeno da je kod tuženog pušenje zabranjeno u svim otvorenim i zatvorenim prostorima pa i vozilima u njegovom vlasništvu. Navodi revizije kojima se osporava drugi otkazni razlog koji se odnosi na primanje privatne posete radnika drugog preduzeća nisu od značaja, s obzirom da je za zakonitost otkaza ugovora o radu dovoljno to što je utvrđeno da je tužilac prekršio zabranu pušenja propisanu opštim aktima tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić