Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv ispravljene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1722/2019 od 20.05.2019. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1722/2019 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1722/2019 od 20.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ispravljenom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1722/2019 od 20.05.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 552/2018 od 05.02.2019. godine, kojom su tuženi solidarno obavezani da tužiocu na ime troškova za ishranu u toku rada, troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora i zakonske zatezne kamate obračunate do 23.08.2018. godine, isplate iznose bliže označene u izreci, kao i troškove postupka od 41.400,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu prvotuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 23.03.2018. godine.

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić