U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Milan Golubović i Milica Bogdanović, advokati iz ..., protiv tuženog JKP„Parking servis“ Beograd, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2597/19 od 11.03.2020. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2597/19 od 11.03.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2751/15 od 25.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od ...2015. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, kao i zahtev tužilje za vraćanje na rad. Stavom drugim izreka, tužba je odbačena u delu zahteva kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na radno mesto u skladu sa njenom stručnom spremom i radnom sposobnošću, shodno zaključenom ugovoru o radu i aneksima.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/18 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2751/15 od 25.09.2018. godine. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na raspravi pred drugostepenim sudom tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog 1998. godine, a sa tuženom je zaključila Ugovor o radu 28.04.2004. godine, kojim je raspoređena na radno mesto ... u Sektoru za ... Aneksom 14 ugovora o radu od 17.09.2014. godine, tužilja je raspoređena na radno mesto ... u Službi za ..., a Aneksom 15 od 13.02.2015. godine, raspoređena je na iste poslove u Radnoj jedinici za ... sa IV stepenom stručne spreme. Posao radnog mesta ... između ostalog, sastoji se u tome što učestvuje u sporovođenju mera zaštite na radu, izvršava poslove i sarađuje se drugim službama u cilju sprovođenja zaštite na radu, postupa po rešenjima inspekcijskih organa u toj oblasti, stara se o namenskom korišćenju ličnih sredstava i zaštitne opreme, odgovara za materijalna sredstva kojim je zadužen ili koje koristi, odgovara za blagovremeno i kvalitetno obavljanje poslova i obavlja druge poslove po nalogu šefa odeljenja i njemu odgovara za svoj rad. Tuženi je upozorio tužilju na razloge za otkaz ugovora o radu dana 03.08.2015. godine, jer je učinila povrede radne obaveze iz člana 10 stav 1 Aneksa 14 Ugovora o radu – neizvršavanje, neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje poslova, kao i povredu radne discipline iz člana 3 stav 1 Pravilnika o radnoj disciplini zaposlenih kod tuženog – nedolično ponašanje prema zaposlenima (svađa, uvreda, izazivanje nereda, tuče i slično). Tužilja se na dostavljeno upozorenje nije izjasnila. Tuženi je 04.09.2015. godine doneo osporeno rešenje, iste sadržine kao upozorenje, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog povreda radne obaveze učinjene na taj način što u maju mesecu 2015. godine nije u potpunosti izvršila kontrolu objekata tuženog u skladu sa rasporedom objekata za redovni obilazak i kontrolu korišćenja lične zaštitne opreme. Šef Odeljenja za ... i neposredni tužiljin rukovidilac je bio BB, koji je sačinio raspored objekata za obilazak i kontrolu korišćenja lične zaštitne opreme, a zaposleni su bili u obavezi da predaju zapisnike o kontroli objekta na kraju svake radne nedelje, što je tužilja propustila, jer je šefu Odeljenja predala zapisnik o kontrolnom pregledu samo za 04., 05., 06., 07., 13. i 14. maj 2015. godine. Takođe, tužilji je stavljeno na teret da je 22.05.2015. godine u poslovnim prostorijama tuženog u prisustvu svedoka šefu odeljenja uputila ozbiljena pretnje, da pazi šta radi jer će njen otac sa pištoljem da ga sredi. U toku postupka, sud je utvrdio da je tužilja učinila povrede radne obaveze i radne discipline koje su joj upozorenjem i rešenjem stavljene na teret i na taj način u sudskom postupku potvrđene su činjenice navedene u otkaznim aktima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, kao izahtev za vraćanje na rad.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da je tužilja svojom krivicom učinila težu povredu radne obaveze – nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret, u smislu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05...75/18), kao i da tužilja nije poštovala radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca i da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, što je razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 8. navedenog Zakona. U postupku je utvrđeno da tužilja nije u potpunosti izvršavala kontrolu objekta i korišćenja lične zaštitne opreme u skladu sa rasporedom koji je sačinio šef Odeljenja za ..., kao njen neposredni rukovodilac, kao i da mu u maju meseca 2015. godine nije predavala izveštaje o kontroli na kraju svake radne nedelje, već da je to učinila za određene dane maja 2015. godine, te da je 22.05.2015. godine, u prostorijama poslodavca, uputila ozbiljne pretnje svom neposrednom rukovodiocu, što u celini predstavlja opravdan razlog na strani poslodavca da zaposlenom otkaže ugovor o radu. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilji je dostavljeno upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. stav 1. Zakona o radu, čime joj je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, koje tužilja nije iskoristila, jer se na upozorenje nije izjasnila u roku od pet radnih dana od dana prijema upozorenja. S obzirom da je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neprihvatljivi su navodi tužilje kojima u žalbi i sada u reviziji dovodi u sumnju istinitost iskaza saslušanih svedoka i samim tim pravilnost primene materijalnog prava. Drugostepeni sud je održao raspravu, ponovio već izvedene dokaze i sam izvršio njihovu ocenu, dajući pravilno obrazloženje. Saslušani svedoci su neposredni rukovidilac tužilje, ali i lica koja obavljaju iste poslove kao tužilja. Ocenom njihovih iskaza utvrđeno je da je tužilja izvršila radnje povrede radne obaveze i radne discipline, dok tužilja nije dokazala suprotno, da se saslušanim svedocima ne može pokloniti vera, te da je kritičnom prilikom bilo elemenata zlostavljanja na radu od strane poslodavca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić