Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na određeno vreme kod tuženog u periodu od 01.02.2018. godine do 31.12.2021. godine na osnovu nekoliko sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Prvim ugovorom o radu koji su parnične stranke zaključile 01.02.2018. godine, ugovoreno je da tužilja, po zanimanju ... tehničar sa IV stepenom stručne spreme, zasniva radni odnos kod tuženog za obavljanje ... poslova u Službi za ... poslove u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada do povratka sa neplaćenog odsustva zaposlene radnice, počev od 01.02.2018. godine do 31.01.2019. godine. Tužilja i tuženi su 28.12.2018. godine, zaključili aneks ugovora o radu kojim je ovaj ugovor o radu izmenjen tako što se radni odnos sa tužiljom zasniva radi obavljanja poslova referenta za ... poslove u Službi za ... poslove u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, zbog povećanog obima posla počev od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine. Rešenjem tuženog od 30.12.2019. godine, utvrđeno je da se tužilji otkazuje ugovor o radu zaključen 01.02.2018. godine, kojim je zasnovan radni odnos na određeno vreme zbog zamene zaposlene radnice za vreme trajanja neplaćenog odsustva i da joj prestaje radni odnos 31.12.2019. godine istekom roka na koji je zaključen.

Zatim su tužilja i tuženi 31.12.2019. godine zaključili ugovor o radu na određeno vreme od godinu dana, kojim je ugovoreno da tužilja zasniva radni odnos kod poslodavca zbog povećanog obima posla. Tuženi je 25.12.2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da se tužilji sa kojom je zasnovan radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla otkazuje ugovor o radu zaključen 31.12.2019. godine i prestaje radni odnos dana 31.12.2020. godine istekom roka na koji je zaključen.

Tužilja i tuženi su 31.12.2020. godine zaključili ugovor o radu na određeno vreme kojim je ugovoreno da tužilja zasniva radni odnos kod poslodavca za obavljanje istih poslova referenta za ... poslove u Centru za socijalni rad i da se radni odnos zasniva na određeno vreme počev od 01.01.2021. godine do 31.12.2021. godine. Tuženi je 29.12.2021. godine, doneo rešenje kojim je utvrđeno da se tužilji otkazuje ugovor o radu od 31.12.2020. godine i prestaje radni odnos 31.12.2021. godine, uz obrazloženje da je tužilja po ugovoru o radu od 31.12.2020. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i da je, kako je vreme za koje je ugovor zaključen istekao odlučeno kao u dispozitivu rešenja, u skladu sa odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Dana 10.01.2021. godine proteklo je pet radnih dana nakon isteka poslednjeg ugovora o radu na određeno vreme zaključenog između parničnih stranaka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba člana 37. Zakona o radu i člana 27k Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ocenili da je radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona prerastao u radni odnos na neodređeno vreme. Odredbom člana 37. stav 6. Zakona o radu propisano je da se, ukoliko zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor na određeno vreme zaključen, smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. U ovom slučaju 10.01.2021. godine, proteklo je pet radnih dana od isteka poslednjeg ugovora o radu na određeno vreme koji su parnične stranke zaključile 31.12.2020, te je nastupila citirana zakonska posledica prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. U vreme kada su nastupili uslovi za prerastanje tužiljinog radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme – 10.01.2021. godine, važio je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br.149/20, objavljen 11.12.2020. godine), koji je stupio na snagu 12.12.2020. godine sa početkom primene od 01. januara 2021. godine, kojim su izmenjene odredbe člana 27k o zabrani zapošljavanja iz prethodno važećeg Zakona o budžetskom sistemu, tako što je u periodu od 01. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine, korisnicima javnih sredstava u koje spada i tuženi, dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini, umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini, dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procentra odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 27k Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, važeću u vreme kada je za tužilju proteklo pet radnih dana nakon isteka poslednjeg ugovora o radu na određeno vreme zaključenog između parničnih stranaka. Takođe je drugostepeni sud, suprotno navodima revizije, pravilno primenio pravilo o teretu dokazivanja, ocenivši da je na tuženom bio teret dokazivanja činjenice koja bi sprečila nastanak i ostvarivanje tužiljinog prava na prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, shodno odredbi člana 231. ZPP. Naime, tužilja je nastavila da radi kod tuženog po isteku ugovora o radu na određeno vreme u periodu kada je shodno citiranoj odredbi člana 27k Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu prestala da važi potpuna zabrana zapošljavanja na neodređeno vreme kod korisnika javnih sredstava i dozvoljeno zapošljavanje na neodređeno vreme ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi. U takvoj situaciji, tuženi je bio dužan da dokaže da u momentu kada su se stekli uslovi da tužiljin radni odnos preraste u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno 10.01.2021. godine, nije bilo mogućnosti za takvo prerastanje radnog odnosa, jer je već bila ispunjena kvota i zaposleno 70% od ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini, propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, što tuženi nije dokazao.

U reviziji tuženog osporava se i utvrđeno činjenično stanje, što shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti predmet ispitivanja u revizijskom postupku. Osim toga, svi u reviziji se ponavljaju navodi iz žalbe, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, zbog čega nisu posebno obrazlagani u ovoj presudi.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković