Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tač. 2 . i 3. ZPP, taj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao poslove ... ... – ... . Ugovor o radu otkazan mu je rešenjem od 19.09.2013. godine zbog učinjene povrede radne obaveze – nezakonitog raspolaganja sredstvima i nepoštovanja radne discipline, predviđenih kao otkazni razlog u članovima 114-121. Kolektivnog ugovora tuženog i članu 30. stav 1. alineja i članu 31. stav 1. alineja 7. Aneksa broj 6. ugovora o radu. Tuženi je na osnovu izveštaja preduzeća „BB“ iz ... od 19.08.2013. godine, saznao da je u periodu od 21.05.2013. do 24.04.2013. godine iz njegovog vozila devet puta istakano gorivo u ukupnoj količini od 173 litra. Podaci navedeni u tom izveštaju dobijeni su korišćenjem sistema za praćenje kretanja vozila radi potrošnje goriva, ugrađenog u vozilo tuženog. U vreme kada je na taj način registrovan pad nivoa goriva u rezervoaru vozila, istim je bio zadužen tužilac. Uz tužioca su, u vreme kada je bio zadužen vozilom, radila još dva ili tri zaposlena.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i poništili osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, a tuženog obavezali da vrati tužioca na rad. Po stanovištu sudova, sačinjeni izveštaj o utrošku goriva za vozilo koje je u to vreme koristio tužilac nije dovoljan za utvrđenje da je tužilac skrivljeno učinio povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu, već je tuženi bio dužan da utvrdi radnje i propuste tužioca kojima je učinjena povreda radne obaveze i da dokaže njegovu krivicu.

Izloženo pravno stanovište prihvata i revizijski sud, zbog čega navode tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.

Povreda radne obaveze, kao razlog za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) važećeg u vreme donošenja osporenog rešenja, mora biti skrivljena, a takva je ako je zaposleni radnju izvršenja preduzeo svojom krivicom – namerom, krajnjom nepažnjom ili običnom nepažnjom. Tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je na osnovu podataka dobijenih korišćenjem sistema kontrole nivoa goriva u rezervoaru vozila tuženog, ustanovljen pad nivoa goriva u rezervoaru vozila u vreme kada je tužilac bio njime zadužen i koristio ga. Ta činjenica, i bez upuštanja u ocenu pouzdanosti ugrađenog sistema kontrole u vozila tuženog koju tužilac osporava, nije dovoljna za zakonit otkaz ugovora o radu. Samo na osnovu te činjenice nije moguće izvesti pouzdan zakljkučak da je pad nivoa goriva u rezervoaru vozila koje je tada koristio tužilac posledica neke njegove nezakonite radnje ili propusta, učinjenih sa bilo kojim stepenom krivice. Takva radnja ili propust tužioca nisu navedeni ni u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu, niti ih je tužena strana dokazala u ovom sporu. Zbog toga nema skrivljene povrede radne obaveze tužioca, niti je došlo do povrede radne discipline, jer je i taj otkazni razlog zasnovan na istim činjenicama kao i povreda radne obaveze.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav tog podneska odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković