.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3180/2023
26.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... , koga zastupa punomoćnik Miroslav Nešić, advokat iz ... , protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi zabrane zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 337/22 od 30.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 337/22 od 30.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju P1 6/20 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu kod tužene, od strane zaposlenog BB, u periodu od maja meseca 2017. godine do novembra meseca 2018. godine, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, te zabranjeno svako dalje zlostavljanje tužioca i svako dalje ponavljanje zlostavljanja kod poslodavca i obavezana tužena da obezbedi izvršenje ove zabrane, odnosno da spreči utvrđeno zlostavljanje u roku od 3 dana po prijemu presude. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu kod tužene od strane zaposlenog BB, u periodu od maja meseca 2017. godine do septembra meseca 2018. godine, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, te da sud zabrani takvo zlostavljanje tužioca na radu i ponavljanje navedenog zlostavljanja kod poslodavca i obaveže tuženu da obezbedi izvršenje navedene zabrane i spreči takav vid zlostavljanja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati i to: na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva iznos od 120.000,00 dinara, a zbog pretrpljenog straha iznos od 160.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2021.godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu plati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled povrede prava ličnosti iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 211.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 337/22 od 30.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju P1 6/20 od 06.10.2021. godine, u stavu prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2 tačka 1) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/1,49/13, 73/13-US i 55/14, 18/20, 10/23-drugi zakon) - u daljem tekstu ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 410. stav 2. tačka 1. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.
Članom 410. stav 1. ZPP, propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.
Zakonom o odbrani („Službeni glasnik RS“ broj 10/15) uspostavljeno je i uređeno Vojno pravobranilaštvo. Prema odredbama člana 107a navedenog zakona, Vojno pravobranilaštvo je posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, koja preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koja koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.), a u zastupanju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pred sudovima i drugim nadležnim organima, Vojno pravobranilaštvo ima položaj zastupnika Republike Srbije – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, s pravima i dužnostima propisanim za Državno pravobranilaštvo, osim zastupanja pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu (stav 2).
Prema odredbi člana 107b Zakona o odbrani, kada je propisano je da Vojno pravobranilaštvo u pravnim postupcima pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije kada imaju položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tim postupcima (stav 1.), a kada je propisano da u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Vojno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.
Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP, stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o odbrani napred citiranom odredbom izjednačava vojnog pravobranioca sa advokatom, to u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo vojni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o odbrani kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 107 g. Zakona o odbrani, po kome funkciju Vojnog pravobranilaštva obavljaju vojni pravobranilac i zamenici vojnog pravobranioca. U skladu sa članom 107đ, organizaciju rada i uređenje Vojnog pravobranilaštva, shodno propisima za rad Pravobranilaštva Republike Srbije, uređuje ministar odbrane, uz saglasnost Vlade.
Kako u konkretnom slučaju revizija nije u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama izjavljena preko vojnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Vojnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Nišu, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP reviziju u ime tužene Republike Srbije izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.
Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz izloženih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
