Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi tužilje da pobijana presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama i da obrazloženje nije u skladu sa stanjem u spisima, ukazuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja na osnovu odredbe člana 407. ZPP nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala funkciju sudije Opštinskog suda u ... Odlukom Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine konstantovan je prestanak sudijske funkcije tužilje, zaključno sa 31.12.2009. godine. Protiv odluke Visokog saveta sudstva tužilja je podnela žalbu Ustavnom sudu Srbije. Odlukom Ustavnog suda U br. 413/2012 od 22.10.2012. godine usvojena je žalba tužilje i poništena odluka Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine, nakon čega je tužilja izabrana za sudiju Osnovnog suda u ... Na dužnost je stupila dana 29.11.2012. godine. Iz nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra od 03.10.2014. godine, tužilja je 24 sata preživljavala strah veoma jakog intenziteta, strah srednjeg i jakog intenziteta oko mesec dana, a oko dve godine strahove blažeg intenziteta. Imajući u vidu karakteristike ličnosti i kumulativnih stresova tokom dužeg perioda trpljenja posledice neizbora na sudijsku funkciju, kod tužilje je došlo je do ispoljavanja duševnog bola i patnje zbog povrede ličnosti, časti i ugleda, što je rezultiralo dugotrajnim strahovima navedenih intenziteta i trajanja. Došlo je do pada nagonskih dinamizama, koji su uslovili održavanje osećaja nesigurnosti i neadekvatnosti u profesionalnim i društvenim odnosima. Iz dopunskog nalaza veštaka neuropshijatra od 21.04.2015. godine, situacija akumuliranih stresova sa konotacijom narušavanja ličnog integriteta, obeležnosti, obezvređenosti, osećaja egzistencijalne ugroženosti u dugotrajnom periodu i neizvesnosti koja je uslovila pad raspoloženja i osećaj obezvređenosti dovela je do umanjenja životne aktivnosti za 10%. Tužilji je u decembru 2009. godine u Švajcarskoj postavljena dijagnoza maligne bolesti, zbog čega je u januaru 2010. godine započela hemoterapiju. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast rekostruktivne i plastične hirurgije od 14.08.2018. godine, gubitak jedne dojke smatra se naruženošću jakog stepena, odnosno kod tužilje postoji unakaženost koja ne bi trebalo da bude trajnog karaktera jer se stanje može popraviti na bolje. Uz rekonstruktivno-estetsku hirušku proceduru od strane plastičnog hirurga može doći do izgleda bez naruženosti ili sa blagom naruženošću, što može dovesti do značajanog poboljšanja celokupnog opšteg zdravstvenog stanja tužilje. Veštak, razmatrajući razne studije uz sveobuhvatna saznanja o nastanku maligne bolesti dojke smatra da može doći do uzročno posledične veze između samog nastanka bolesti, koja je individualnog karaktera i okolnosti u kojima je bolest nastala, imajući u vidu da je stres kao faktor u navedenom slučaju multipliciran i kumuliran tokom dužeg vremenskog perioda u geografskom okruženju zona sa osiromašenim uranijumom sa desetogodišnjom ekspozicijom i sa potencijalnom predispozicijom za nastanak maligne bolesti. Veštak je mišljenja da su medicinske pretpostavke za nastanak maligne bolesti dojke vrlo složene i obuhvataju, osim genetičkih tj. unutrašnjih i više spoljnih faktora. Stoga,do potpunog definisanja nastanka maligne bolesti uopšte, a posebno rasprostranjene maligne bolesti dojke sa posebnim osvrtom na naše geografsko područje koje je imalo hroničnu zračnu ekspoziciju sa jedne strane, i nedovoljne i neorganizovane preventivne skrininge karcinoma dojke sa druge strane smatra se da se može naći uzročno-posledična veza između samog nastanka bolesti i svih okolnosti, a time i odluke VSS u slučaju tužilje. Tužilji je pravosnažnom presudom donetom u ovoj parnici dosuđen iznos od 100.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za povredu prava na pravično suđenje.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, umanjenja životne aktivnosti i pretrpljenog straha, sa obrazloženjem da je šteta prouzrokovana usled protivpravnih odluka donetih od strane tužene, pa je tužena u smislu odredbe člana 154. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da naknadi pričinjenu štetu tužilji, koja je u postupku opšteg izbora sudije od strane tuženog okarakterisana kao nestručna, neosposobljena i nedostojna za obavljanje sudijske funkcije. Zbog neizbora na sudijsku funkciju tužilja je trpela osudu sredine u ličnom i profesionalnom smislu, što je kod nje izazvalo zdravstvene tegobe, posebno imajući u vidu činjenicu da je odluka o izboru objavljena u javnim glasilima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio, sa obrazloženjem da nisu ostvareni uslovi za građansku-pravnu odgovornost tužene. Kasiranjem odluke Visokog saveta sudstva ostvaren je odgovarajući vid satisfakcije, samim tim i pozitivna rehabilitacija tužilje, a odluka Ustavnog suda Srbije objavljena je u javnosti pa je na taj način izvršena pozitivna rehabilitacija tužilje, zbog čega ne postoji povreda časti i ugleda koja daje pravo na naknadu nematerijalne štete u traženom osnovu. Takođe, stanovište prvostepenog suda da tužilji pripada naknada nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti i za naruženost je zasnovana na nalazima i mišljenjima sudskog veštaka neuropsihijatra i veštaka za oblast rekonstruktivne i plastične hirurgije, koji nisu stručno osposobljeni i ne mogu se prihvatiti, budući da pitanje uzroka nastanka maligniteta u konkretnom slučaju nije oblast za koju su veštaci naznačenih sturka stručno osposobljeni, već to spada u domen veštaka onkologa, odnosno veštaka druge odgovarajuće struke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.

Prema članu 172. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Novčana naknada nematerijalne štete propisana je odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za naknadu štete iz navedenih zakonskih odredaba.

Visoki savet sudstva je bio ovlašćeni organ za ispitivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudijsku funkciju, pa u tom smislu nema nezakonitog postupanja organa tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja je obolela od maligne bolesti koja je dijagnostikovana u Švajcarskoj u decembru 2009. godine, pre objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva. Medicinske pretpostavke za nastanak maligne bolesti uopšte, a posebno rasprostranjene maligne bolesti dojke su vrlo složene i postoje različita mišljenja. Tužilja nije dokazala da je umanjenje životne aktivnosti isključivo uzrokovanoo odlukom organa tužene, a što bi se moglo pripisati u odgovornost tužene za naknadu nematerijalne štete po osnovu umanjenja životne aktivnosti i naruženosti.

Donošenje nezakonite odluke organa tužene o neizboru tužilje na sudijsku funkciju nema za redovnu posledicu umanjenje životne aktivnosti ili naruženost. Odsustvo obrazloženja i vrednosne ocene u ovoj odluci predstavljaju povredu prava na pravično suđenje, po kom osnovu je tužilja ostvarila naknadu nematerijalne štete ranijom pravnosnažnom presudom. Tužilja je kao nosilac sudijske funkcije podnela prijavu na konkurs za opšti izbor i na taj način pristala da bude izložena konkurenciji sa drugim kandidatima, a zbog prirode posla se i inače susretala sa stresnim situacijama, te joj ni ishod opšteg izbora nije mogao predstavljati nepoznatu i nepredvidivu činjenicu. Iz svega iznetog proizlazi da strah koji je tužilja trpela, a zbog čega joj je životna aktivnost umanjena za 10% nije pravno relevantan u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, te tužilja nema pravo na naknadu štete po ovom osnovu, a takođe ni po osnovu naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu štete zbog povrede časti i ugleda obzirom da je ranijom pravnosnažnom presudom tužilji dosuđena naknada štete zbog povrede prava na pravično suđenje. Pravo na pravično suđenje zagarantovano je odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema Ustavu Republike Srbije pravo na pravično suđenje je svrstano u ljudska i manjinska prava i slobode koje se primenom člana 18. stav 1. Ustava neposredno primenjuju, što znači da pravo na pravično suđenje predstavlja jedno od prava ličnosti. Tužilja je pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede ovog prava ostvarila pravnosnažnom sudskom odlukom, a čast i ugled spadaju u pojam prava ličnosti koja pored časti i ugleda, kao elemenata prava ličnosti spadaju i druga prava iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (pravo na život, fizički i psihički integritet, zdravlje, pijetet, dostojanstvo, privatni život, pravo na iznošenje mišljenja, zaštitu lika i ličnosti, privatne podatke i sl).

Zato je pravilno u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen.

S obzirom na navedeno, revizijom tužilje se neosnovano ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i da je nesumnjivo utvrđeno da se umanjenje životne aktivnosti i naruženost, kao i povreda časti i ugleda isključivo prouzrokovani neizborom na sudijsku funkciju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić