.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3184/2021
06.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vesna Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za poslovne usluge „Mercator – S“ d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Živorad Ikonović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1720/21 od 12.07.2021. godine, u sednici održanoj 06.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1720/21 od 12.07.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1720/21 od 12.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1809/19 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtevi, a stavom drugim, obavezan je tuženi da tužiocu AA, na ime uvećane zarade za prekovremeni rad, za period od 01.12.2014. godine do 14.12.2016. godine, isplati ukupan iznos od 269.785,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli mesečni iznos posebno, kako je izrekom navedeno. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na dosuđene mesečne iznose na ime uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima, a prema osnovici koja bude važila u vreme obračuna i uplate doprinosa. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji BB na ime uvećane zarade za prekovremeni rad, za period od 01.12.2014. godine do 24.09.2017. godine, isplati ukupan iznos od 269.785,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli mesečni iznos posebno, kako je izrekom navedeno. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na dosuđene mesečne iznose na ime uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima, a prema osnovici koja bude važila u vreme obračuna i uplate doprinosa. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.162,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1720/21 od 12.07.2021. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplatama na ime manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom tuženog ukazuje.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom stava 2.iste zakonske odredbe.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je sudu 19.12.2017. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi je 544.825,00 dinara. Pobijanom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu čija je vrednost predmeta spora 661.632,92 dinara, postavljenim u preinačenoj tužbi podneskom od 18.02.2021. godine, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
