U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje tvrdnjom o nejasnim protivrečnim razlozima i pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji koja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., rešenjem broj ... od 02.11.2017. godine, otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled smanjenja broja broja zaposlenih. Prema Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15...81/16), postupak racionalizacije kod tužene je započet 01.09.2017. godine, donošenjem Odluke Skupština opštine Prokuplje o izmeni Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu lokalne samouprave i koja utvrđuje ukupan broj od 24 zaposlena na neodređeno vreme u toj opštini. Pravilnikom tužene o izmeni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji sistematizaciji radnih mesta, donetim 19.10.2017. godine, smanjen je broj ... sa 12 na 8 izvršilaca.

Tužena je formirala Komisiju za bodovanje zaposlenih i dana 26.10.2017. godine obavestila zaposlene da dostave neophodnu dokumentaciju za bodovanje. Obaveštenje u tački 5. sadrži navod da se zdravstveno stanje osoba sa invaliditetom druge kategorije i osoba koje boluju od hroničnih i teških boleti i zaposlenih koji boluju od profesionalnih oboljenja, utvrđuje na osnovu dokumentacije nadležnog organa. Tužena se u obaveštenju pozvala na Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“, br.10/15), koji u članu 40. propisuje kriterijume i način primene kriterijuma kod rešavanja viška zaposlenih u ustanovi: - kriterijum koji se odnosi na rad ostvaren u radnom odnosu, stručnu spremu, imovno i zdravstveno stanje, sa utvrđenim bodovima po svakom pojedinačnom osnovu (stav 1.); - rezultati rada za period od godinu dana, sa utvrđenom bodovima na osnovu ostvarenog učinka prema utvrđenim normativima i standardima rada, a ako normativi i standardi kod poslodavca nisu utvrđeni, ovaj kriterijum se primenjuje na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca sa utvrđenim elementima za ocenjivanje odnosno kavaliteta obavljenog posla, samostalnosti, efikasnosti, odnosa prema radu i dužine neplaćenih odsustava, vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja (st. 2. i 4). Ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum: - imovno stanje zaposlenih (stav 5.), koje utvrđuje poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom na način predviđen tim stavom. Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se dopunski kriterijumi: 1. kriterijum trajanja radnog odnosa; 2. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, a prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa; 3. broj dece na redovnom školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na redovnom školovanju.

Tužena je 01.11.2017. godine sačinila izveštaj o bodovanju i rangiranju i obavestila zaposlene da imaju pravo na prigovor zaključno sa 02.11.2017. godine. Tužilja je primenom osnovnih i dopunskih kriterujuma, po redosledu iz člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora, dobila manje poena od ostalih zaposlenih na radnom mestu ..., pa je usled smanjenja broja izvršilaca, prestala potreba za njenim radom. Prigovor tužilje protiv izveštaja o bodovanju i rangiranju, odbijen je rešenjem direktora tužene.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je postojao opravdan razlog da se tužilji otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je u postupku racionalizacije došlo do ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je doneta Odluka od 01.09.2017. godine i dana 19.10.2017. godine izmenjen Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a broj izvršilaca radnog mesta tužilje smanjen je sa dvanaest na osam izvršilaca. Tužilja nije dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale izvršioce, jer u odnosu na nju nije mogao biti primenjen kriterijum koji se odnosi na zdravstveno stanje zaposlenog, budući da tokom otkaznog postupka nije dokazala ni učinila verovatnim da je invalid rada i da boluje od težeg oboljenja i nije naznačene dokaze priložila do okončanja postupka pred prvostepenim sudom, shodno članu 231. u vezi čl. 7. i 8 ZPP. Iz iznetog proizilazi da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, pa tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su revizijski navodi da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, s obzirom da su kriterijumi kod utvrđivanja viška zaposlenih nepravilno primenjeni i da komisija tužene za bodovanje zaposlenih nije bila propisno sastavljena . Naime, tužena je u toku postupka pružila dokaze da je tužilji otkazan ugovor o radu kao višku zaposlenih iz opravdanih razloga, dok tužilja nije dokazala suprotno – da je neopravdano proglašena viškom zaposlenih zbog nepravilnog bodovanja i pogrešnog vrednovanja po osnovu zdravstvenog i imovnog stanja. Tužena je donela odluku o smanjenju broja zaposlenih i izmenila svoj pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, a osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži podatke o bodovanju po svakom kriterujumu: trajanje radnog odnosa, stručna sprema, rezulatati rada tužilje i drugih zaposlenih na istom radnom mestu, kao i bodove po kriterijumu imovnog stanja i broju dece na redovnom školovanju, saglasno članu 40. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“, br.10/15). S tim u vezi, činjenica da su članovi komisije za bodovanje istovremeno bili i članova sindikata, kao i način vrednovanja imovnog stanja zaposlenih od strane komisije za bodovanje, nisu uticali na zakonitost osporenog rešenja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić