Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene na osnovu ugovora o radu za obavljanje poslova ... na neodređeno vreme počev od 13.07.2016. godine, sa mestom rada u .... Rešenjem o otkazu ugovora o radu bez delovodnog broja i datuma, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa dana 25.07.2016. godine (datum je upisan rukom), stav prvi dispozitiva, dok je u drugom stavu konstatovano da zaposlenom prestaje radni odnos dana, godine (datum nije upisan) saglasno zaključenom sporazumu, u stavu trećem, da će zarada, naknada zarade i druga primanja koja zaposleni ostvario, a koja mu nisu isplaćena zaključno sa danom prestanka radnog odnosa, biti isplaćena najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. U obrazloženju rešenja citirana je odredba člana 177. tačka 1. Zakona o radu, zatim navedeno da su zaposleni i poslodavac dana, godine (datum nije upisan) zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa i da je sporazumom određeno da zaposlenom prestaje radni odnos dana, godine (datum nije upisan), te da je sa tih razloga doneto rešenje kao u dispozitivu. Tužilac je odjavljen sa osiguranja od strane tužene dana 26.07.2016. godine, sa prestankom osiguranja od 25.07.2016. godine. Stranke ne poseduju sporazum o prestanku radnog odnosa u pismenoj formi. Tužilac je od 27.06.2016. godine do 08.08.2016. godine lečen u Kliničkom centru Niš na Klinici za neurohirugiju. Rešenjem Agencije za privredne registre od 30.11.2016. godine upisan je datum od kada se prekida obavljanje delatnosti – 28.11.2016. godine kod „BB“ PR radnja za taksi prevoz putnika ..., a rešenjem iste agencije od 29.01.2019. godine usvojena je registraciona prijava brisanja pa je iz registra privrednih subjekata brisano BB PR radnja za taksi prevoz putnika ...

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca, kao nezakonito. Prema stanovištu nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju, nesumnjivo je utvrđeno da stranke nisu sačinile pisani sporazum o prestanku radnog odnosa tužioca, što je i sama tužena saslušana kao stranka potvrdila, tako da je u situaciji kada je izostao sporazum u formi i na način propisan zakonom (člana 177. stav 1. i 2. Zakona o radu), nisu ni bili ispunjeni uslov za donošenje osporenog rešenja, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Osim toga, Zakon o radu propisuje i situaciju prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog (član 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu), ali u članu 178. istog zakona, propisuje postupak i u tom slučaju i to stavom 2. da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana kada je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok), što takođe u konkretnom slučaju nije učinjeno od strane tužioca.

Članom 177. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005...75/2014), predviđeno je da radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog (stav 1.); da je pre potpisivanja sporazuma poslodavac dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti (stav 2.).

Prema citiranim zakonskim odredbama, osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koji zaključuju poslodavac i zaposleni. Smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni postignu saglasnost o prestanku radnog odnosa i u pogledu ostalih pitanja koja su od značaja za prestanak radnog odnosa (dan prekida rada, isplatu neisplaćenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskorišćenog godišnjeg odmora i drugo). Da bi sporazumni prestanak radnog odnosa proizvodio pravno dejstvo on mora da bude rezultat slobodno izražene volje i mora biti sačinjen u pismenoj formi sa svih neophodnim elementima.

U konkretnom slučaju, parnične stranke nisu sačinile pisani sporazum o prestanku radnog odnosa tužioca, kako su to pravilno ocenili nižestepeni sudovi, jer nije sačinjen u formi i na način propisan zakonom (izostavljeni su svi datumi), čime je izostalo slobodno izražavanje volja, zbog čega na osnovu citiranih zakonskih odredbi nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje osporenog rešenja, pa je tako doneto rešenje nezakonito i kao takvo je pravilno poništeno.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odbio reviziju tužene, kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić