U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala je poslove saradnika na projektima ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu broj ... od ...2002. godine i aneksa broj 1 ugovora o radu broj ... od ...2004. godine. Osporenim rešenjem od 24.07.2009. godine tužilji je otkazan navedeni ugovor o radu i aneks ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 6. Zakona o radu, zbog toga što je zloupotrebila privremenu sprečenost za rad. Prema obrazloženju osporenog rešenja tužilji je po isteku porodiljskog odsustva odobren godišnji odmor za 2008. godinu do 30.06.2009. godine, a zahtev za korišćenje godišnjeg odmora iz 2009. godine, koji je podnela 17.06.2009. godine, odbijen je 30.06.2009. godine, tako da je tužilja bila u obavezi da se javi na posao 01.07.2009. godine, što nije učinila. Umesto toga, tuženom je 03.07.2009. godine, elektronskim putem, dostavljena potvrda o nastupanju privremene sprečenosti za rad tužilje počev od 01.07.2009. godine. Nakon odgovarajućih provera tuženi je utvrdio da tužilja u vreme otvaranja bolovanja nije bila u zemlji i da je potvrdu o njenoj privremenoj sprečenosti za rad u domu zdravlja uzelo drugo lice. Pre donošenja rešenja o otkazu tužilja je upozorena na postojanje razloga za prestanak radnog odnosa.

Za vreme dok je koristila godišnji odmor tužilja se nalazila u SAD i zbog problema sa kamenom u bubregu bila je u bolnici 15.06.2009. godine, a nakon što joj je pružena pomoć tražila je od tuženog korišćenje godišnjeg odmora za 2009. godinu. Pošto joj korišćenje godišnjeg odmora za 2009. godinu nije odobreno, otvorila je bolovanje u Srbiji na osnovu skenirane medicinske dokumentacije iz SAD koju su njen suprug i rođaka podneli Kliničkom centru Srbije i domu zdravlja, i tako je dobila potvrdu o privremenoj sprečnosti za rad u spornom periodu koju je dostavila tuženom. Tužilja se zatim, po povratku iz SAD, 08.07.2009. godine javila izabranom lekaru požalivši mu se na urološke tegobe, nakon čega je izabrani lekar potpisao doznake o sprečenosti za rad u spornom periodu od 01.07.2009. do 31.07.2009. godine, na osnovu izveštaja lekarske komisije doma zdravlja.

Prvostepeni sud je iz medicinske dokumentacije zaključio da je problem sa kamenom u bubregu zbog koga se tužilja javila lekaru 15.06.2009. godine hroničan, da iz izveštaja doma zdravlja od 01.07.2009. godine proizilazi da je tužilja privremeno sprečena za rad u smislu propisa zdravstvenog osiguranja počev od 01.07.2009. godine do daljnjeg. Veštačenjem od strane veštaka lekara odgovarajuće specijalnosti prvostepeni sud je utvrdio da radna sposobnost tužilje nije bila umanjena navedenim napadom bolova zbog kamena u bubregu dana 15.06.2009. godine zato što posle ukazane hitne medicinske pomoći nije zadržana u bolnici. Sledeći napad bolova u predelu desnog bubrega se desio 17.07.2009. godine. U periodu od 01.07.2009. do 08.07.2009. godine, kada se javila izabranom lekaru nema podataka o tegobama odnosno da je bila nesposobna za rad, tako da iz postojeće medicinske dokumentacije ne proizilazi da je bila nesposobna za rad. Stoga je prvostepeni sud našao da tužilja u periodu od 01.07.2009. do 17.07.2009. godine, kao i u periodu od 01.07.2009. do 08.07.2009. godine, kada se javila izabranom lekaru, nije bila nesposobna za rad pošto u medicinskoj dokumentaciji nema podataka koji se odnose na tegobe vezane za urinarni trakt, odnosno da nesposobnost za rad ne proizilazi iz medicinske dokumentacije, pa je zaključio da je tužilja trebalo da preduzme sve mere po isteku godišnjeg odmora i blagovremeno se vrati na posao, zbog čega tužbeni zahtev nije osnovan.

Nalazeći da u prvostepenom postupku činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno u vezi sa okolnošću da li je tužilja preduzela sve mere kako bi se blagovremeno vratila na posao i da li je bila opravdano privremeno sprečena za rad od 01.07.2009. godine do momenta donošenja osporenog rešenja, drugostepeni sud je u postupku ponovo saslušao veštaka koji je ostao pri svom nalazu, navodeći da je mišljenje dato na osnovu dostavljene dokumentacije, bez uvida u zdravstveni karton pacijenta, jer je veštaku bila dostavljena potvrda o privremenoj sprečenosti za rad koju pacijent u roku od tri dana od otvaranja bolovanja treba da dostavi svojoj radnoj organizaciji i nije mu bila poznata druga dokumentacija. Veštak je naveo i da pacijent treba da se odazove lekarskoj komisiji posle 30 dana od dana otvaranja bolovanja, a ukoliko radna organizacija sumnja u opravdanost otvorenog bolovanja ima pravo da se obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje koji ima komisiju za veštačenje spornih bolovanja i tek tada se prilaže zdravstveni karton pacijenta. Veštak je naveo i da je bolovanje od 01. do 08.07.2009. godine pokriveno dijagnozama postojanja kamenja u desnom bubregu, kao i da su ove tegobe polimorfne i javljaju se u različitom vremenskim periodima.

Pošto se iz uputa lekarskoj komisiji lekara koji je na osnovu izveštaja otvorio bolovanje 01.07.2009. godine vidi da je tužilja bila privremeno spečena za rad od 01.07.2009. godine, da se lično javila 08.07.2009. godine, da se od tada redovno javljala na kontrole i lečenje, da je na uputu od 30.07.2009. godine lekar tražio mišljenje za pravdanje bolovanja od 01.07.2009. do 07.07.2009. godine, da iz nalaza i ocene tročlane lekarske komisije od 30.07.2009. godine proizlazi da bolovanje od 01.07.2009. do 07.07.2009. godine može da se pravda ali bez novčane naknade (jer se tužilja nije javila izabranom lekaru) i da tužilja nije bila sposobna za rad od 01.07.2009. do 09.08.2009. godine, drugostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ne radi o zloupotrebi bolovanja.

Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navedenim činjenicama, imajući u vidu i to da je tužilja tokom porodiljskog odsustva boravila u SAD od 2008. godine, da je 15.06.2009. godine imala bubrežni napad zbog koga se javila lekarima u bolnicu i zatim primala terapiju zbog hroničnih problema sa kamenom u bubregu, da je o njenom zahtevu od 17.06.2009. godine za korišćenje godišnjeg odmora u julu odlučeno tek 30.06.2009. godine tako što nije odobren, te da tužilja nije bila u mogućnosti da se sa drugog kontinenta fizički pojavi na radnom mestu 01.07.2009. godine.

Prema razlozima pobijane presude, tužilja nije uticala na produženje bolovanja, njen izostanak sa posla je bio opravdan jer je bila na bolovanju, tokom koga nije obavljala nikakve poslove kojima bi sprečila svoje ozdravljenje ili pogoršala svoje zdravstveno stanje, te bolovanje nije zloupotrebila, već je odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad koristila u skladu sa razlozima zbog kojeg je ustanovljeno, zbog čega otkazni razlog stoga nije nastao.

Odredbom člana 179. tačka 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju ne postoji zloupotreba odsustva zbog privremene sprečenosti na rad od strane tužilje na koju se tuženi pozvao u osporenom rešenju, o čemu su u pobijanoj presudi dati pravilni i iscerpni razlozi, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Takođe je pravilna i odluka o vraćanju tužilje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, jer joj je radni odnos nezakonito prestao, pa nakon poništaja rešenja o otkazu ima pravo na reintegraciju, odnosno vraćanje na rad.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba u parničnom postupku iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku o tome da nisu dati razlozi o izvedenim dokazima u suprotnosti su sa obrazloženjem pobijane presude u kojoj su izneti jasni, dovoljni i pravilni razlozi o prihvatanju nalaza lekarske komisije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Neosnovani su i revizijski navodi o povredi člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP, jer nije došlo do prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom pošto je vraćanje na rad tužilja zahtevala već tužbom.

Kako se i ostalim revizijskim navodima, koji se svode na osporavanje ocene dokaza izvedenih pred drugostepenim sudom, pobijana presuda neuspešno osporava, postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima revizijskog postupka iz drugog stava izreke doneta je primenom člana 165. stav 1, u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom na to da tuženi nije uspeo sa izjavljenom revizijom, a da troškovi odgovora nisu bili potrebni.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić