Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. Zakna o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca izuzetno dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o tužbenom zahtevu suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 09.06.2008. godine zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tužene, u svojstvu pripravnika, na radnom mestu – poslovi ... u Odeljenju za ..., sa utvrđenim ukupnim koeficijentom plate 23,98. Tužilac je nakon toga nastavio da radi kod tužene na neodređeno vreme i rešenjem tužene od 09.04.2009. godine bio je raspoređen sa 10.03.2009. godine na radno mesto – poslovi ... (OSL) u Odeljenju za ... u Službi za ... i stekao je zvanje mlađi policijski narednik. Rešenjem tužene od 10.03.2009. godine, tužiocu je bio utvrđen ukupan koeficijent plate 26,75. Tužilac je rešenjem tužene od 22.06.2011. godine bio raspoređen na radno mesto – poslovi ... u Odseku za .../Odeljenju za ...Službi za .../Upravi ... i bio mu je utvrđen koeficijent plate 30,58. Rešenjem tužene od 27.05.2013. godine tužilac je bio raspoređen na radno mesto – poslovi ... u Odseku za .../Odeljenju za .../Službi za .../Upravi ..., kao i da mu se isplata plate vrši po ukupnom koeficijentu 2,315. Rešenjem tužene od 07.11.2013. godine tužilac je trajno premešten na radno mesto - poslovi ..., Odseku za .../Odeljenju za .../Službi za .../Upravi ..., kao i da mu se vrši isplata plate sa koeficijentom 2,626. Tužilac traži da se obaveže tužena da mu za period od decembra 2013. godine zaključno sa oktobrom 2016. godine na ime manje isplaćene plate isplati 2.469.636,15 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca, jer su smatrali da tužilac pre stupanja na rad u organizaciju jedinice tužene nadležnoj za otkrivanje ratnih zločina nije bio radno angažovan u drugoj organizacionoj jedinici tužene, te da stoga nema pravo na isplatu uvećane plate u visini određene članom 2. stavom 2. Uredbe, jer nije ostvarivao pravo na platu čiji dvostruki iznos predstavlja najviši iznos plate koji u smislu prava iz člana 17. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, može da ostvaruje na poslovima koje je obavljao u Službi za otkrivanje ratnih zločina.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br.42/02, 32/13), propisano je da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela koja su precizno određena članom 2. ovog zakona, a da se radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima iz navedenog člana (člana 2. zakona), u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, obrazuje Služba za suzbijanje organizovanog kriminala (član 10. zakona). Prema članu 18. stavu 1. istog zakona, lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima, Posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu i da plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.

Članom 11. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije („Službeni glasnik RS“, br.94/16, 87/18), propisano je da lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima iz člana 4. ovog zakona (lica zaposlena u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Organizacionoj jedinici nadležnoj za suzbijanje organizovanog kriminala, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu za organizovani kriminal i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu) imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.

Na osnovu ovlašćenja iz napred citiranih odredaba zakona, Vlada Republike Srbije je Uredbom o platama lica koja vrše funkciju i obavljaju poslove u Tužilaštvu za ratne zločine i posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS“, br.97/03, 67/05) i Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br.14/03, 114/14), uredila plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u Odeljenjima za suzbijanje organizovanog kriminala i ratnih zločina u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Veću za ratne zločine, Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu i Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu, kojim je u članu 2. odredila da se plata lica koja rade u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. uredbe. Prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata, primenom člana 3. stav 5. i 6. uredbe, ne uzimaju se u obzir dodaci na pltu utvrđeni zakonom, koji se obračunavaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Kada se pođe od citiranih odredbi zakona i uredbi i pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda zauzetog na sednicama održanim 21.05.2019. godine i 13.10.2020. godine, to sledi da lica, zaposleni koji prvi put zasnivaju radni odnos u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i Službi za otkrivanje ratnih zločina koja nigde nisu bila radno angažovana, već im je ovo prvo zaposlenje, imaju pravo na dvostruki iznos plate, pri čemu bi sud trebao da ima u vidu platu uporednog radnika koji radi na istim poslovima i zadacima na kojima radi to lice, pa bi zaposleni imao pravo na dvostruki iznos plate u odnosu na platu uporednog radnika, uz ograničenje iz člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Na ovakav zaključak upućuje i član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i da se niko tog prava ne može odreći, što podrazumeva jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koji zaposleni ostvaruje kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost (član 104. st. 2. i 3. Zakona o radu). U suprotnom, lica koja su prvi put zasnovala radni odnos u navedenim službama bila bi diskriminisana u odnosu na druga lica koja su bila zaposlena u MUP-u odnosno drugim državnim organima, jer ne bi mogli da ostvare pravo na uvećanje plate u skladu sa citiranim odredaba zakona i uredbe.

Sa napred navedenih razloga tužilac, suprotno zaključku nižestpenih sudova ima pravo na dvostruki iznos plate, pa s obzirom da nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu cenili pravilnost obračuna i visinu tražene naknade na ime manje isplaćene plate, to je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega su ukinute nižestepene presude i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić