Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio neku odredbu ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. U reviziji se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. istog člana koja, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog, a osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji nije dozvoljeno saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Skupštine Grada Niša – umešača na strani tužene od 18.09.2012. godine imenovan za vršioca dužnosti direktora tužene Turističke organizacije Niš, uz zasnivanje radnog odnosa kod tužene na određeno vreme od 12 meseci, odnosno do izbora direktora navedene turističke organizacije, najduže 12 meseci. Nakon toga, zaključen je ugovor o radu od 19.09.2012. godine, između tužioca i tužene Turističke organizacije Niš, koji je u ime tužene kao poslodavca, potpisao predsednik Upravnog odbora, kojim je tužilac kao lice imenovano za vršioca dužnosti direktora navedene turističke organizacije zasnovao radni odnos na određeno vreme do 12 meseci, sa punim radnim vremenom, počev od 19.09.2012. godine, kao dana kada je dužan da stupi na rad. Rešenjem skupštine Grada Niša od 02.10.2013. godine tužilac je imenovan za direktora Turističke organizacije Niš. Nakon toga, između tužioca i tužene Turističke organizacije Niš zaključen je Aneks br. 1. ugovora o radu br. ../13 od 02.10.2013. godine, kojim su izmenjene odredbe osnovnog ugovora tako što je tužiocu, shodno rešenju Skupštine Grada Niša od 02.10.2013.godine, status tužioca VD direktora zamenjen sa statusom direktora, uz zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme u Turističkoj organizaciji Niš.

Rešenjem Skupštine Grada Niša od 04.07.2018. godine, tužiocu je prestala funkcija direktora tužene turističke organizacije. Nakon toga, usledilo je zaključenje Aneksa br. 2. osnovnog ugovora o radu br. ../18 od 04.07.2018. godine, između tužioca i tužene turističke organizacije kojim je, shodno rešenju Skupštine Grada Niša od 04.07.2018. godine, tužilac ponovo vraćen u status VD direktora, bez promene radno pravnog statusa jer je i dalje u radnom odnosu kod tužene na određeno vreme shodno članu 1. ovog aneksa. Nakon donošenja rešenja Skupštine Grada Niša od 16.08.2019. godine o prestanku tužiocu funkcije vršioca dužnosti direktora, doneto je predmetno rešenje tužene turističke organizacije br. ../19 od 20.08.2019. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tužene, koje rešenje je doneo Upravni odbor tužene i potpisao predsednik Upravnog odbora. Tužilac je ovo rešenje je primio 20.08.2019. godine. Primopredaja dužnosti između tužioca i novoimenovanog VD direktora izvršena je 27.08.2019. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tužene od 20.08.2019. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tužene, obavezujući tuženu da tužioca vrati na rad, rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa stručnom spremom i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada počev od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa. Pravilan je stav nižestepenih sudova da je tužilac zasnovao radni odnos kod tužene na neodređeno vreme, te da mu isti nije mogao prestati na način kako je to učinjeno osporenim rešenjem.

Članom 18. stav 1. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 42/91 ... 83/14-drugi zakon) propisano je da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač.

Statutom Turističke organizacije Niš br. 1030 od 01.01.2002. godine, u članu 20. određena je nadležnost upravnog odbora tužene, a u članovima 35. do člana 42. bliže su uređeni uslovi za izbor direktora, njegovo razrešenje, prava i obaveze, kao i funkcija vršioca dužnosti direktora. Izmenama i dopunama Statuta, delovodni broj 167. od 26.02.2013. godine, izmenjen je statut u pogledu poslova, te osnovne delatnosti tužene, kao i uslova koje treba da ispunjava lice za izbor na mesto direktora tužene. Članom 35. stav 1. Statuta tužene (br.10 od 31.01.2002.godine) propisano je da direktora organizacije bira i razrešava nadležni organ osnivača, u skladu sa zakonom. Mandat direktora traje četiri godine (stav 3.). Članom 40. Statuta tužene, između ostalog, propisano je da direktor zaključuje pojedinačni kolektivni ugovor i donosi rešenja iz radnog odnosa.

Međutim, navedenim odredbama regulisano je samo pitanje imenovanja i razrešenja direktora, ali ne i pitanje zasnivanja radnog odnosa direktora tužene, zbog čega se u pogledu zasnivanja radnog odnosa direktora tužene primenjuju opšti propisi o radu.

Odredbom člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...95/18- autentično tumačenje), propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu direktor) može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme (stav 1.), da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav 2.), da radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja (stav 3.), da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju ugovorom (stav 4.), dok prema stavu 6. istog člana ugovor iz stava 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod kog nije obavezni upravni odbor, organ koji je određen aktom poslodavca.

Citiranim zakonskim odredbama uređen je položaj direktora kada je zasnovao radni odnos i kada nije zasnovao radni odnos. Pravni položaj direktora zavisi od toga da li je zasnovao radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) ili je obavljao posao direktora bez zasnivanja radnog odnosa (ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveze i odgovornosti), jer direktor može da obavlja poslovodnu funkciju i bez radnog odnosa, pa se u toj situaciji pravni odnos između direktora i poslodavca uređuje ugovorom. U konkretnom slučaju, tužilac kao direktor je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme zaključivši sa tuženom Aneks br. 1. osnovnog ugovora o radu pod br. ../13 od 02.10.2013. godine shodno odredbama člana 48. stavovi 2., 4. i 6. Zakona o radu, pa se trajanje radnog odnosa po oceni Vrhovnog suda nastavlja i po prestanku mandata ili u slučaju razrešenja, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Stoga je poslodavac - ovde tužena turistička organizacija bila dužna da tužioca nakon što mu je rešenjem predsednika Skupštine Grada Niša od 16.08.2019. godine prestala funkcija direktora Turističke organizacije Niš odnosno vršioca funkcije dužnosti direktora Turističke organizacije Niš rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovim kvalifikacijama i stručnim sposobnostima, a ne da donese rešenje o prestanku radnog odnosa kako je to učinila.

Kako je zbog svega iznetog osporeno rešenje poništeno kao nezakonito, što za pravnu posledicu ima reintegraciju zaposlenog u radni odnos, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženu da tužioca vrati na rad, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, te su i u tom delu revizijski navodi neosnovani.

Neosnovano se revizija poziva na Zakon o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 113/17 ... 123/21) i to odredbe člana 76. (reguliše zaključenje ugovora sa direktorom), člana 77. (reguliše prestanak dužnosti direktora) i člana 79. (reguliše odlučivanje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora). Odredbom člana 162. ovog Zakona propisano je da će se postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončati primenom propisa prema kojima su započeti. Odredbom člana 163. ovog zakona propisano je da navedeni zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja „Službenom glasniku RS“, a primenjuje se od 01.01.2025. godine, izuzev odredba člana 30., 31., 32. čl. 157. st. 1. i 3. i člana 159. koje se primenjuju od dana stupanja na snagu i odredaba čl. 93. – 96. čl. 98. i 101. čl. 117. st. 1. – 7. čl. 124., 133., 142. i čl. 145. st. 1. 2. koje se primenjuje od 01.01.2026. godinre, što se odnosi i na odredbe na koje se umešač na strani tužene poziva u reviziji.

Ostalim navodima revizije, pobija se utvrđeno činjenično stanje, zbog čega revizija ne može da se izjavi u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić