.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3198/2022
01.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Jelene Ivanović i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1822/22 od 22.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1822/22 od 22.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1822/22 od 22.06.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1640/20 od 01.02.2022. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 661,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2021. godine do isplate, kao i iznos od 100,81 dinar na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 23.02.2021. godine. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1822/22 od 22.06.2022. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1640/20 od 01.02.2022. godine.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.
Članom 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite. Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom podnetom dana 06.08.2020. godine, tužilac je tražio obavezivanje tuženog na isplatu razlike između pripadajuće i isplaćene zarade na ime glavnice za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2019. godine u visini od 661,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.02.2021. godine i iznosa od 100,81 dinar na ime dospele zakonske zatezne kamate, kao i obavezivanje tuženog na isplatu troškova parničnog postupka u iznosu od 65.300,00 dinara. Navedeni zahtev u celosti je usvojen prvostepenom presudom, koja je po žalbama parničnih stranaka potvrđena od strane drugostepenog suda.
Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, dok je članom 403. stav 3. ZPP propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako se u konkretnom slučaju predmet spora odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, te kako shodno članu 28. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZPP kojim je propisano da se prilikom određivanja vrednosti predmeta spora u obzir ne uzimaju kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ukoliko ne čine vrednost glavnog zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da shodno članu 413. ZPP revizija tuženog nije dozvoljena.
Saglasno odlukama sadržanim u prvom i drugom stavu izreke, primenom člana 154. stav 1. ZPP, kao neosnovan je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
