.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3201/2020
14.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari grad“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Vesna Milanović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/20 od 06.07.2020. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/20 od 06.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/20 od 06.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3124/17 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 190.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/20 od 06.07.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca i utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo, kao ni pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka, nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.11.2017. godine. Predmet tužbenog zahteva je da se utvrdi da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, a kojim je izmenjen deo ugovora o radu koji se odnosi na obračun i isplatu zarade.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se utvrdi da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, kojim je izmenjen deo ugovora o radu koji se odnosi na obračun i isplatu zarade, to ni revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zorana Delibašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
