.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3204/2018
28.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Cemović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Čačak“ sa sedištem u Čačku, čiji je punomoćnik Đorđe Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3625/17 od 17.07.2018. godine, u sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3625/17 od 17.07.2018. godine u stavu prvom izreke, presuda Osnovnog suda u Čačku P1 335/16 od 12.07.2017. godine u stavu prvom i četvrtom izreke i rešenje Osnovnog suda u Čačku P1 329/18 od 19.09.2018. godine u stavu drugom izreke, tako što se odbija, kao neosnovan zahtev tužilje AA kojim je tražila da se utvrdi da je 16.11.2015. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, što je tuženi Dom zdravlja „Čačak“ dužan priznati i trpeti, da se obaveže tuženi Dom zdravlja „Čačak“ da tužilju AA vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu i da je reintegriše u proces rada, kao i zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog Doma zdravlja „Čačak“ broj 1902/1-1 od 07.09.2016. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu, kao nezakonito i obaveže tuženi da joj plati troškove postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 335/16 od 12.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja 16.11.2015. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, što je tuženi dužan priznati i trpeti i da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu i da je reintegriše u proces rada. Stavom drugim izreke utvrđeno je da su ništavi ugovori o radu između tuženog, kao poslodavca i tužilje kao zaposlene i Ugovor broj 284/6 od 04.12.2015. godine, Ugovor broj 284/7 od 05.01.2016. godine, Ugovor broj 284/8 od 06.02.2016. godine, Ugovor broj 284/9 od 08.03.2016. godine, Ugovor broj 1902 od 04.05.2016. godine, Ugovor broj 1902/1 od 01.07.2016. godine i Aneks ugovora o radu Aneks broj 1 broj 284/9-1 od12.04.2016. godine i da isti ne proizvode pravno dejstvo počev od dana donošenja pa ubuduće, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je ništava odredba člana 3 Ugovora o radu broj 284/5 od 03.11.2015. godine u delu u kojem je utvrđeno da se ugovor zaključuje najdalje do 03.12.2015. godine i da isti ne proizvodi pravno dejstvo počev od dana donošenja pa ubuduće, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom četvrtim izreke, poništeno je rešenje tuženog broj 1902/1-1 od 07.09.2016. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, kao nezakonito. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 106.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a ukoliko u ostavljenom roku to ne učini na napred navedeni iznos teče zakonska zatezna kamata od dana izvršnosti do isplate. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1 329/18 od 19.09.2018. godine, stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 106.500,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3625/17 od 17.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stvu drugom, trećem i petom izreke i predmet u ukinutim delovima je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos sa ZC „Dr Dragiša Mišović“ Čačak, Organizaciona jedinica Dom zdravlja „Čačak“ na određeno vreme, po osnovu ugovora o radu od 07.11.2013. godine, za period od 07.11.2013. godine do 09.12.2013. godine, za obavljanje poslova ..., zbog povećanog obima posla. Po isteku ovog ugovora tužilja je sa istim poslodavcem, iz istih razloga i za obavljanje istih poslova zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i to za period: od 10.12.2013. godine do 17.01.2014. godine; od 18.01.2014. godine do18.02.2014. godine; od 19.02.2014. godine do 19.03.2014. godine; od 20.03.2014. godine do 05.05.2014. godine; od 06.05.2014. godinedo 09.06.2014. godine i od10.06.2014. godine do 10.07.2014. godine. Nakon izvršene statusne promene u ZC „Dr Dragiša Mišović“ Čačak, na osnovu koje je ovaj pravni subjekat podeljen na samostalne zdravstvene ustanove između ostalih i na Dom zdravlja „Čačak“, tužilja je po isteku poslednjeg ugovora o radu na određeno vreme sa tuženim, kao pravnim sledbenikom ZC „Dr Dragiša Mišović“ Čačak, zbog povećanog obima posla zaključila ugovor o radu na određeno vreme za obavljanje poslova ... za period od 11.07.2014. godine do 11.09.2014. godine. Po isteku ovog ugovora o radu tužilja je sa tuženim za obavljanje istih poslova, zbog povećanog obima posla zaključila više ugovora o radu na određeno vreme za period: od 12.09.2014. godine do 31.10.2014. godine; od 01.11.2014. godine do 01.12.2014. godine; od 02.12.2014. godine do 08.01.2015. godine; od 09.01.2015. godine do 09.02.2015. godine, od 10.02.2015. godine do 28.02.2015. godine; od 01.03.2015. godine do 11.08.2015. godine; od 01.09.2015. godine do 01.10.2015. godine; od 02.10.2015. godine do 04.01.2016. godine; od 05.01.2016. godine do 05.02.2016. godine; od 06.02.2016. godine do 07.03.2016. godine; od 08.03.2016. godine do 11.04.2016. godine, koji je aneksom od 12.04.2016. godine produžen do 28.04.2016. godine; od 04.05.2016. godine do 30.06.2016. godine i od 01.07.2016. godine do 07.09.2016. godine. Tužilji je radni odnos prestao na osnovu rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 07.09.2016. godine, zbog isteka roka za koji je zasnovan.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužilje primenom člana 37. stav 1. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), budući da su smatrali da je tužilja od 07.11.2013. godine do 07.09.2016. godine, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, bez dana prekida, obavljala iste poslove i da je na taj način ostvarila neprekidan rad na istim poslovima više od 12 meseci, i kako su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni suprotno odredbama Zakona o radu, da se ima smatrati da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.
Članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05), koji se primenjivao do izmena objavljenih u Službenom glasniku RS broj 75/2014, stavom 1. bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ova zakonska odredba je promenjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14 od 21.07.2014. godine), tako što je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1 ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.
S obzirom da je tuženi korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženog, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/13 – koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Nižestepeni sudovi su odlučujući o zahtevu tužilje primenili odredbe Zakona o radu, međutim, nisu imali u vidu da se u odnosu na tuženog, kao korisnika javnih sredstava, primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specijalis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što sledi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Kod utvrđenog da je tužilja od 07.11.2013. godine do 07.09.2016. godine, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, bez dana prekida, obavljala iste poslove i da je tužilji rok na koji je zaključen poslednji ugovor o radu istekao 07.09.2016. godine, kada je i doneto sporno rešenje tuženog, to se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to suprotno zaključku nižestepenih sudova nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Shodno napred navedenom, kako su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, odnosno pogrešno su smatrali da se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o radu, a ne Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom da je Zakon o budžetskom sistemu lex specijalis u odnosu na Zakon o radu, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom da je tuženi korisnik javnih sredstava i da se stim u vezi i na njega odnosi zabrana zapošljavanja novih lica radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim okolnostima uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to se ne može smatrati da je tužilja radni odnos zasnovala na neodređeno vreme, iako je od 07.11.2013. godine do 07.09.2016. godine, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, bez dana prekida, obavljala iste poslove, sa kojih razloga su preinačene nižestepene odluke i odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje.
Preinačena je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da je ista sastavni deo prvostepene presude i zavisi od odluke o glavnoj stvari, saglasno članu 165. ZPP, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj plati troškove postupka, imajući u vidu uspeh tužilje u ovom postupku, na osnovu člana 153. i 154. ZPP.
Sa napred navednih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
