U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Belić, advokat iz ..., protiv tuženog BB u ..., čiji je punomoćnik Živan Jeremić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3141/17 od 14.08.2018. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3141/17 od 14.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1467/16 od 08.05.2017. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupno iznos od 400.000,00 dinara i to: na ime naknade zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 330.000,00 dinara i na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 206.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3141/17 od 14.08.2018. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1467/16 od 08.05.2017. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 400.000,00 dinara i to: na ime naknade zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 330.000,00 dinara i na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom 2. izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 159.750,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga iz člana 407. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede se u revizijskim navodima ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 10.11.2006. godine, u vreme dok je radio kod tuženog na poslovima vozača autobusa pretrpeo povredu na radu. Do povrede je došlo u saobraćajnom udesu kada je zbog otkazivanja kočnica autobusom udario u drvo i stepenice kuće. Tom prilikom zadobio je teške telesne povrede bliže opisane u prvostepenoj presudi, a pretrpeo je fizički bol i kod istoga shodno nalazu veštaka medicinske struke postoji umanjenje opšte životne aktivnosti od 15%. Protiv tužioca je vođen krivični postupak, ali je isti pravnosnažno oslobođen odgovornosti za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Prema iskazu samog tužioca isti je u toku maja i aprila 2008. godine pribavio lekarsko uverenje kako bi se zaposlio u ''VV'' kao vozač a lekarsko uverenje mu je bilo potrebno vezano za njegovu psihofizičku sposobnost za obavljanje posla vozača, koji je preglede uspešno prošao i na osnovu naznačenog lekarskog uverenja je ušao u proceduru zasnivanja radnog odnosa kod novog poslodavca. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja tužioca obzirom da je isti tužbu podneo dana 22.07.2011. godine. Prvostepeni sud nalazi da lečenje kod tuženog nije završeno, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu bio drugačijeg stanovišta, pa je nakon otvaranja rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužilac nije dokazao da lečenje nije završeno već naprotiv da je pribavljanje lekarskog uverenja u maju i aprilu 2008. godine utvrđeno da je isti psihofizički zdrav za obavljanje poslova vozača. Radi se o uverenju o opštoj zdravstvenoj sposobnosti, što ukazuje na činjenicu da je oboljenje kod tužioca dobilo svoj konačni oblik u maju i aprilu 2008. godine. Tužilac je nakon testiranja u avgustu 2008. godine započeo rad u preduzeću ''VV'' u ... .

Apelacioni sud nalazi da je protekao i subjektivni i objektivni rok zastarelosti vezano za realizaciju prava za naknadu štete obzirom da se kritični događaj desio 10.11.2006. godine, a tužilac je tužbu podneo tek 22.07.2011. godine, a lečenje je završeno maja 2008. godine, što znači nakon proteka roka od tri godine. Tužilac je shodno članu 376. stav 1. ZOO potraživanje mogao ostvariti u roku od tri godine od dana saznanja, a dan saznanja je najkasniji dan kada je saznao za konačni oblik bolesti, a to je maj ili april 2008. godine. Pre toga tužilac nije preduzeo bilo koju pravnu radnju radi ostvarenja svog potraživanja pre nego što je podneo tužbu a koju je podneo 22.07.2011. godine, pa je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Početak roka zastarelosti ne može se vezati za okončanje lečenja već od trenutka kada je saznao da zdravstveno stanje lečenjem ne može u potpunosti sanirati, tj. subjektivni rok počinje teći od onog trenutka kada je oštećeni saznao da je njegovo oboljenje poprimilo trajni karakter. Prema utvrđenim činjenicama pravo za naknadu tražene štete je zastarelo.

Ceneći navode iz revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti neosnovani. Drugostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo – odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Nisu od značaja navodi iz revizije da veštaci medicinske struke nisu dali mišljenje u tom smislu da je lečenje završeno, već naprotiv njihov nalaz stoji u prilog tvrdnji tužioca da je njegovo lečenje je završeno i da njegovo zdravstveno stanje je nepromenjeno ne na bolje. Ovo iz razloga što objektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete predviđen članom 376. stav 1. ZPP (tri godine) počinje da teče od momenta kada je tužilac saznao da je postalo izvesno da se njegovo zdravstveno stanje ne može u potpunosti sanirati. Pravilno je utvrđeno da je to tužilac saznao najkasnije u maju 2008. godine, a kada je pribavljao lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti radi zasnivanja radnog odnosa u preduzeću ''VV''. Tužba je podneta dana 22.07.2011. godine, znači nakon isteka roka iz citiranog člana.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić