.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3212/2021
13.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Mediana'' Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/21 od 16.07.2021. godine, u sednici veća održanoj 13.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/21 od 16.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/21 od 16.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1711/19 od 26.01.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade za ishranu u toku rada za period od 01.03.2013. godine do 31.01.2015. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2013. godine do 31.01.2015. godine isplati tužilji pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od datuma dospelosti do isplate, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade za ishranu u toku rada i redgresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od januara 2013. godine zaključno sa martom 2015. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate, kao u njegovom sadržaju. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene i ugovorene zarade za period od 01.01.2013. godine zaključno sa 31.03.2015. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate, kao u njegovom sadržaju. Stavom petim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3148/21 od 16.07.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između isplaćene i pripadajuće zarade prema Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru tuženog važećem u odnosnom periodu, te ugovoru o radu tužilje sa pratećim aneksom. O ovom zahtevu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda, a u vezi primene odredaba člana 50. stav 4. i 5. i čl. 27e Zakona o budžetskom sistemu (''Sl. glasnik RS'', br. 54/09 ...62/13), člana 50. Zakona o javnim preduzećima (''Sl. glasnik RS'', br. 119/12, 116/13 i 44/16), te u skladu sa Uredbama o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima važećim u spornom periodu, imajući u vidu da je tuženi poslodavac javno preduzeće čiji je osnivač Grad Niš, te da se sredstva za isplatu zarada ovog preduzeća obezbeđuju iz javnih prihoda. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 31.03.2016. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 331.868,4 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
