.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3214/2024
20.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Lazar Đendić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetski klinički centar Srbije, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/24 od 06.03.2024. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/24 od 06.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/24 od 06.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1797/21 od 24.10.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužilaca od 27.08.2021.godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu AA na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA da se tuženi obaveže da mu na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavovima izreke. Stavovima petim, šestim i sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužilji BB na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku radu i na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u periodu od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno ovim stavovima izreke. Stavom osmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV i obavezan tuženi da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke. Stavovima devetim i desetim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje VV da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku radu i na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u periodu od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno ovim stavovima izreke. Stavom jedanaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG i obavezan tuženi da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke. Stavovima dvanaestim i trinaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje GG da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku radu i na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u periodu od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno ovim stavovima izreke. Stavom četrnaestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD i obavezan tuženi da joj na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine do decembra 2018. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke. Stavovima petnaestim i šesnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje DD da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku radu i na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, u periodu od marta 2018. godine do februara 2021. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno ovim stavovima izreke. Stavom sedamnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima AA, BB, VV i GG, naknadi troškove parničnog postupka od 266.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom osamnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje DD za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 952/24 od 06.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom, šesnaestom, sedamnaestom i osamnaestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju, predlažući da se revizija tuženog odbaci kao nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Tuženi revizijom osporava drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. Ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev. Takođe, primenom člana 420. stav 1. ZPP, revizija se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a. Imajući u vidu navedeno revizija tuženog protiv ove odluke nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
