Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 87/18), pa je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revidenta koji se odnose na protivurečne i nejasne razloge u pobijanoj presudi, zapravo se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nisu bile predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... Ogranka BB, po osnovu ugovora o radu broj ../16 od 25.04.2016. godine. Rešenjem direktora tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 12.10.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, sa aneksima od 20.05.2016. godine i od 31.08.2016. godine, zbog povrede radne discipline, propisane aktom poslodavca sa ispoljenim ponašanjem koje mu onemogućava nastavak daljeg rada, a u vidu nedoličnog i drskog ponašanja prema poslodavcu i drugim zaposlenima, pozivajući se u uvodu rešenja na odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. i 3. Zakona o radu, kao i odredbe člana 54. Pravilnika o radu tuženog. Prema obrazloženju osporenog rešenja, tužiocu je dana 30.09.2016. godine dostavljen tekst upozorenja o nastupanju uslova za mogućnost otkazivanja ugovora o radu iz razloga bliže predviđenih Zakonom o radu, Pravilnikom o radu i ugovorom o radu, odnosno zbog povrede radnih obaveza, tj. nepoštovanja radne discipline nedoličnim i drskim ponašanjem, predviđenih i sankcionisanih tačkom 6. člana 54. Pravilnika o radu tuženog od 13.03.2016. godine i ugovorom o radu, članom 26. tačkom m. nemoralno vladanje i nedolično ponašanje na radu, i u vezi sa radom. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se tužilac obratio direktoru tuženog i zaposlenoj VV dopisom od 29.09.2016. godine u kojem je ispoljio svoje ponašanje u smislu nepoštovanja radne discipline, iznoseći konstataciju uvredljivog karaktera prema navedenim licima, navodeći da njegov osvetnički odnos prema zaposlenima predstavlja zadovoljavanje svojih najnižih ljudskih nagona sa niskim nivoom poznavanja matematičke kulture, da su njih dvoje pripadnici napaljene dodvorničke mase, koji će na kraju celukopne tragikomedije biti obeleženi kao ljudske i moralne nakaze ove sada hrišćanske sramote. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje broj .. od 30.09.2016. godine o nastupanju uslova za mogućnost otkazivanja ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline – nemoralno vladanje i nedolično ponašanje na radu i u vezi sa radom, a u upozorenju je navedeno da je ovakvo ponašanje zaposleni ispoljio u svom dopisu od 29.09.2016. godine, čiji tekst po mišljenju direktora tuženog očigledno sadrži nedolične i nemoralne konstatacije vezane za navedena lica, i da poslodavac u upozorenju neće bliže komentarisati dalje konstatacije iz navedenog dopisa koji je sačinio tužilac.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su poništili kao nezakonito osporeno rešenje tuženog od 12.10.2016. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, a stavom 3. istog člana da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to između ostalog ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona (tačka 2.), ako zluopotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (tačka 3.), kao i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može nastaviti rad kod poslodavca (tačka 8.).

Članom 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 54. Pravilnika o radu kod tuženog broj ..2006 od 13.03.2006. godine propisano je da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu: ako se nedolično i drsko ponaša prema poslodavcu i drugim zaposlenima (tačka 6.).

Ugovorom o radu broj ../16 od 25.04.2016. godine, u članu 26. predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca za radom zaposlenog, i to ako zaposleni svojom krivicom učini sledeće povrede radne obaveze: nemoralno vladanje i nedolično ponašanje na radu i u vezi sa radom (tačka M).

Povreda radne discipline se utvrđuje zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu i identifikuje se zavisno od načina, mesta i vremena izvršenja. Način izvršenja se određuje prema radnji povrede, ona se može ogledati u činjenju ili nečinjenju. Rešenje o otkazu ugovora o radu treba da sadrži vreme, mesto i način izvršenja povrede radne discipline, da bi se iz rešenja na nesumnjiv način moglo utvrditi da je zaposleni učinio povredu radne obaveze. Dakle, činjenje ili nečinjenje koje predstavlja povredu radne obaveze mora da bude opisano, odnosno zaposlenom mora da bude stavljena na teret konkretna radnja ili njeno propuštanje, određeno u vremenu i prostoru, da bi rešenje o otkazu bilo nezakonito.

U rešenju tuženog, kojim je tužiocu je otkazan ugovor o radu, nije navedeno kada i šta je tužilac učinio ili propustio da učini, već mu je otkazan ugovor o radu zato što ponašanje tužioca u vidu nedoličnog i drskog ponašanja prema poslodavcu i drugim zaposlenima, onemogućava nastavak daljeg rada kod tuženog, na osnovu čega je izveden zaključak da je tužilac učinio povredu radne discipline propisane zakonom i aktom poslodavca. Međutim, i po oceni ovog suda, otkazivanje ugovora o radu na ovaj način je nezakonito, jer rešenje o otkazu ugovora o radu u ovom slučaju ne sadrži način, mesto i vreme izvršenja radnji koje se tužiocu stavljaju na teret.

Osim toga, u slučaju otkazivanja ugovora o radu na osnovu citirane odredbe Zakona o radu, poslodavac u obavezi da u upozorenju (član 180.), a potom u rešenju o otkazu, naznači vreme, mesto i način izvršenja povrede radne discipline, odnosno osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji omogućavaju identifikaciju i primenu otkaznog razloga. Upozorenjem se zaposlenom stavlja do znanja da je svojim radnjama, odnosno postupkom prouzrokovao nastanak otkaznog razloga, kako bi se zaposleni izjasnio o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Suprotno ovoj zakonskoj obavezi, u ovom slučaju, upozorenje o otkazu ugovora o radu koje je dostavljeno tužiocu ne sadrži činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu navedenih materijalno-pravnih odredaba, već samo navod da dopis tužioca od 29.09.2016. godine upućen direktoru tuženog i zaposlenoj VV sadrži nedolične i nemoralne konstatacije vezane za navedena lica i da poslodavac neće bliže komentarisati dalje konstatacije iz dopisa koji je sačinio tužilac, a čija je sadržina kao otkazni razlog tužiocu stavljena na teret. Stoga je sužen obim prava zaposlenog da se izjasni u potpunosti o radnjama koje mu se stavljaju na teret, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud. Stoga su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjeni kao nesonovani.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Ostali revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbenom postupku, za koje je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge koje ovaj sud u celosti prihvata.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić