.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3216/2021
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3385/2020 od 10.06.2021. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3385/2020 od 10.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizije tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3385/2020 od 10.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 335/20 od 08.09.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime isplaćene zarade po osnovu ostvarene dobiti za 2011. i 2012. godinu, po članu 10. Socijalnog programa „NIS“ a.d. Novi Sad isplati, i to: za 2011. godinu iznos od 237.227,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2012. godine do konačne isplate, za 2012. godinu iznos od 322.867,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2013. godine do konačne isplate, kao i da na gore navedene iznose manje isplaćene zarade tuženi u korist tužioca izvrši obračun i uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima, po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 160.501,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3385/20 od 10.06.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP-a. Naime, predmet tražene pravne zaštite je isplata zarade iz ostvarene dobiti za 2011. i 2012. godinu u skladu sa članom 10. Socijalnog programa za „NIS“ a.d. Novi Sad. O ovom zahtevu tužioca nižestepeni sudovi odlučili su pravilnom primenom materijalnog prava na način koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim činjeničnim i pravnim osnovom. Stoga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici je podneta 25.06.2015. godine, radi isplate, a vrednost predmeta spora je 560.095,34 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
