Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tuženog (tuženi) od 1978, a od 01.05.1993. godine raspoređen je na radno mesto ... u predstavništvu poslodavca u ..., sa platom od 1.800 USD koja će mu biti isplaćivana na način koji je najpovoljniji za poslodavca. Počev od 01.10.1993. godine tuženi je sukcesivno na godinu dana odobravao neplaćeno odsustvo tužiocu (u poslednjem rešenju navedeno je da će se tužilac javiti na posao 01.11.2001. godine), s tim što je odlukom tuženog od 27.06.2001. godine postavljen na radno mesto ... predstavništva tuženog u ... počev od 01.10.2001. godine. Sa rada u tom predstavništvu tužilac se vratio u zemlju 15.10.2002. godine da bi 16.10.2002. godine bio izabran za ... tuženog.

Sredinom februara 1993. godine tuženi je, preko svojih zaposlenih kao poverenika, osnovao firmu „PERI TRADING LTD“ ... koja je poslovala u potpunosti za račun i pod kontrolom tuženog. To znači da poverenici nisu mogli samostalno da raspolažu poslovnim udelom koji im je tuženi poverio, bili su dužni da se suzdržavaju od svakog raspolaganja (prodaje, ustupanja, zalaganja, davanja prava na uživanje), obavezali su se na poštovanje uputstava tuženog, pre svega u pogledu upražnjavanja prava na glas i učestvovanja u upravljanju, nisu bili ovlašćeni da kao osnivači firme izdaju punomoćje bilo kakve vrste bez prethodne saglasnosti tuženog, bili su dužni da na tuženog prenose svaku dobit, dividende, nove poslovne udele, primanja svih vrsta, uključujući i moguću dobit posle likvidacije, a zasebnim izjavama odrekli su se svih prava koja proističu iz 24,5% osnivačkog kapitala u toj firmi. Od početka svog rada u ... tužilac je bio ovlašćen da za račun i u ime tuženog na teritoriji Republike ... zaključuje ugovore i vrši pravne poslove i radnje (punomoćjem koje mu je izdao generalni direktor tuženog), a bio je i zakonski predstavnik i punomoćnik za obavljanje funkcije ... predstavništva firme „PERI TRADING LTD“ i ovlašćen da u njeno ime i u vezi njenih poslova kontaktira treće strane i preduzima sve potrebne mere kako bi ostvario sve zakonske i prirodne poslove (na osnovu ovlašćenja izdatog 31.05.1993. godine od strane poverenika tuženog – osnivača označene firme iz ...). Na ovaj način tuženi je obezbedio mogućnost nastavka svog poslovanja i za vreme sankcija uvedenih protiv SRJ. Isplatu ugovorene naknade za rad tužioca i naknadu troškova poslovanja predstavništva koje je snosio tužilac, tuženi je vršio na način koji mu je bio na raspolaganju do kraja 1999. godine. U periodu od decembra 1999. do oktobra 2002. godine tuženi nije isplatio tužiocu ni naknadu za rad u ukupnom iznosu od 78.163,02 USD, što na dan 15.11.2002. godine predstavlja iznos od 4.965.910,83 dinara ni naknadu troškova poslovanja predstavništva tuženog u ... u ukupnom iznosu od 236.633,90 PZL, odnosno 3.707.960,65 dinara na dan 15.11.2002. godine, što predstavlja iznos od 8.673.871,48 dinara ukupno, a što je utvrđeno na osnovu priložene dokumentacije i ekonomsko- finansijskog veštačenja. U obustavljenom postupku prinudne likvidacije nad tuženim (pokrenutom krajem 2002. godine) tužilac je 13.01.2003. godine prijavio potraživanje od 57.606,27 USD i 177.556,79 zlota.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i oslanjajući se prvenstveno na podatke o mirovanju tužiočevog radnog odnosa kod tuženog zbog neplaćenog odsustva, prvostepeni sud je zaključio da je potraživanje tužioca na ime zarada i troškova neosnovano zbog čega je odbio tužbeni zahtev. Drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio imajući u vidu da je tužilac obavljao poslove ... predstavništva „PERI TRADING LTD“ u vreme dok je bio, zaključno sa septembrom 2001. godine, na neplaćenom odsustvu po rešenjima tuženog, te za taj period tuženi nije pasivno legitimisan, a da za period nakon što je postavljen za ... predstavništva tuženog u ... tužilac nije dokazao visinu svog potraživanja iako je na njemu bio teret dokazivanja te činjenice, zbog čega je njegov tužbeni zahtev neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje u vezi sa okolnostima konkretnog slučaja, ali da na njega nisu primenili odgovarajuće materijalno pravo, imajući u vidu da je uprkos tome što je tužiocu mirovao radni odnos kod tuženog u predmetnom periodu, između parničnih stranaka postojao pravni odnos koji je tužioca obavezivao da izvršava naloge tuženog prema primljenim uputstvima sa pažnjom dobrog privrednika, ostajući u granicama tih naloga i u svemu pazeći na interese nalogodavca – tuženog, i njima se rukovodeći, odnosno da je između parničnih stranaka bio zaključen ugovor o nalogu. U skladu sa tim ugovorom, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je tužilac u ime i za račun tuženog obavljao sve ugovorene poslove i snosio troškove faktičkog predstavništva tuženog u ... za koje mu tuženi nije izvršio naknadu u predmetnom periodu. Kako je tuženi, kao nalogodavac, dužan naknaditi nalogoprimcu (tužiocu) sve potrebne troškove koje je nalogoprimac učinio za izvršenje naloga, sa kamatom od dana kada su učinjeni u smislu člana 759. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i isplatiti mu ugovorenu naknadu u smislu člana 762. stav 1. istog zakona, to je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Pri tome nije od značaja to što je tužilac u predmetnom periodu bio zastupnik i pomenute ... firme, s obzirom na to da je njome u potpunosti upravljao tuženi i da je sve što je u ime te firme tužilac preduzimao suštinski bilo preduzeto po nalogu tuženog i za njegov račun.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima celog postupka iz drugog stava izreke ove presude doneta je s obzirom na uspeh tužioca u sporu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi s čl. 153, 154. ZPP, primenom Taksene i Tarife i nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tužiocu je dosuđen ukupan iznos od 1.772.150,00 dinara dinara na ime troškova celog postupka, od čega po 30.000,00 dinara za sastav tužbe i dvanaest obrazloženih podnesaka, 15.000,00 dinara na ime sastava jednog neobrazloženog podneska, na ime zastupanja od strane advokata po 31.500,00 dinara za 24 održana i po 15.750,00 dinara za devet neodržanih ročišta, 6.900,00 dinara na ime takse za tužbu i po 97.500,00 dinara na ime takse za prvostepenu odluku, reviziju i odluku po reviziji, kao i 10.000,00 dinara na ime izdataka za veštačenje. Ovaj sud je imao u vidu da bi tužilac imao pravo na naknadu i drugih troškova, čiju naknadu nije tražio (za sastav više podnesaka, među kojima i žalbe protiv prvostepene presude), kao i na naknadu višeg iznosa na ime pojedinih troškova čiju je naknadu tražio u nižem iznosu (taksu za tužbu tužilac je platio u pravilno određenom iznosu od 50.000,00 dinara, taksa za reviziju je dvostruko viša od takse na prvostepenu presudu, dok se za odluku po reviziji plaća trostruka taksa), ali se kretao u granicama stavljenog zahteva. Za radnje preduzete pre podnošenja tužbe u ovom postupku, kao i za radnje nakon toga o kojima u spisu na postoje dokazi da su preduzete tužiocu naknada ne pripada, pa mu nije ni dosuđena.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković