- za septembar 2018. godine iznos od 30.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.10.2018. godine, pa do konačne isplate,

- za oktobar 2018. godine iznos od 30.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.11.2018. godine, pa do konačne isplate,

- za novembar 2018. godine iznos od 30.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.12.2018. godine, pa do konačne isplate,

- za decembar 2018. godine iznos od 30.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.01.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za januar 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.02.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za februar 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.03.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za mart 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za april 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zatsznom kamatom počev od 16.05.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za maj 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.06.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za jun 2019. godine iznos od 32.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamagom počev od 16.07.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za jul 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.08.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za avgust 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.09.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za septembar 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.10.2019. godine, pa do konačne isplate,

- za oktobar 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.1) .2019. godine, pa do konačne isplate,

- za novembar 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.12.2019. godine, pado konačne isplate,

- za decembar 2019. godine iznos od 32.374,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.01.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za januar 2020. godine iznos od 34.077,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.02.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za februar 2020. godine iznos od 34.077,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.03.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za mart 2020. godine iznos od 34.077,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.04.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za april 2020. godine iznos od 34.077.00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.05.2020. godine pa do konačne isplate,

- za maj 2020. godine iznos od 34.077,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.06.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za jun 2020. godine iznos od 34.077,00 dinara. sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.07.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za jul 2020. godine iznos od 34.202.00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.08.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za avgust 2020. godine iznos od 34.202,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.09.2020. godine, pa do konačne isplate,

- za septembar 2020. godine iznos od 34.202,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.10.2020. godine, pa do konačne isplate,

i da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužilje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijala za grad Beograd, obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period za period od 26.12.2017.godine do 30.09.2020.godine, na osnovicu, odnosno iznose koji su sadržani u stavu trećem izreke presude prvostepene presude, kao kao i zahtev da joj se naknade troškovi parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi naknadi troškove celog postupka u iznosu od 301.000,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 610/18 od 24.02.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje broj ... od 20.12.2017. godine, kojim je tužilji otkazan Ugovor o radu i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke, delimično je uevojen tužbeni zahtev u obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati novčans iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označene u sadržaju navedenog stava. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene pojedinačne mesečne iznose iz stava trećeg izreke počev od 15 do šestog u mesecu. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označenom u sadržaju navedenog stava. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužilje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala za Grad Beograd obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 26.12.2017.godine do 30.09.2020.godine, na osnovicu odnosno iznose koji sadržani u stavu trećem izreke presude. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da u ima i za račun tužilje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala za Grad Beograd obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 26.12.2017.godine do 30.09.2020.godine na osnovicu odnosno iznose koji su sadržani u stavu petom izreke presude. Stavom osmim izreke, odbačena je tužba u delu u kojem da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom devetim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 196.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastanu uslovi za izvršenje pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3047/2021 od 13.05.2021. godine odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem šestom i devetom izreke. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženogosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na osnovu Aneksa br.5 ugovora o radu od 01.02.2017.godine na poslovima referenta za ... u Sektoru za ... . Službe za ... . Rešenjem tuženog od 20.12.2017. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog i isplaćena joj je otpremnina u smislu člana 158. Zakona o radu. Navedenom rešenju o otkazu ugovora o radu prethodila je Odluka tuženog od 22.08.2017. godine o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, u kojoj je navedeno da će usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog, Odbor direktora utvrditi predlog programa rešavanja viška zaposlenih u 2017. godini, koji će dostaviti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatima radi pribavljanja mišljenja. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 15.09.2016.godine u Službi za ... bilo je sistematizovano radno mesto referenta za ... sa jednim izvršiocem, dok je novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.10.2017.godine izvršena promena organizacione strukture Društva i utvrđen broj izvršilaca, te je, između ostalog, u Službi za ... ukinuto radno referenta za ... na kojem je tužilja radila. Navedeni Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Železnice Srbije“, s tim da se primenjuje od 22.12.2017. godine. Dana 03.11.2017. godine, usvojen je Program rešavanja viška zaposlenih u kome su utvrđeni razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih kod tuženog, ukupan broj zaposlenih, kvalifikaciona struktura, godine starosti, staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslovi koje obavljaju, planirane aktivnosti na realizaciji programa, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje viška zaposlenih, sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih, kao i rok u kome će biti otkazani ugovori o radu. U skladu sa donetim Programom, tuženi je napravio spisak predloga zaposlenih koji su tehnološki višak, a među kojima je bila i tužilja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, imajući u vidu da je tuženi rešenje o prestanku radnog odnosa doneo 20.12.2017.godine na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova koji se primenjuju počev od 22.12.2017.godine. Okolnost da je tuženi kao poslodavac doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje dva dana pre nego što je Pravilnik sa izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim se ukidaju poslovi referenta za ..., na kojem je tužilja radila, stupio na snagu, čini pobijano rešenje nezakonitim. Takođe, pobijano rešenje ne sadrži konkretne razloge zbog kojih je prestala potreba za radom tužilje i kriterijume koji su bili primenjeni pri odlučivanju ko će od zaposlenih biti proglašen viškom.

Vrhovni sud smatra da je stanovište nižetepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama čl. 153-160. Zakona o radu, regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 153. Zakona o radu, poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, a članom 155. propisano je šta program treba da sadrži i ko su donosioci programa. Članom 154. je propisana obaveza poslodavca da se pre donošenja programa obrati reprezentativnom sindikatu radi preduzimanja mera za novo zapošljavanje viška zaposlenih, a članom 156. obaveza sindikata da dostave mišljenja. Odredbama čl. 158. i 159. ovog zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu.

Polazeći od navedenih činjenica, Vrhovni sud je ocenio da je osporeno rešenje zakonito, jer je doneto nakon postupka utvrđivanja viška zaposlenih sprovedenog u skladu sa odredbama članova 153-160. Zakona o radu i donetog Programa rešavanja viška zaposlenih. Pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da je osporeno rešenje nezakonito jer u vreme donošenja osporenog rešenja još uvek nije počeo da se primenjuje Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog. Naime, tačno je da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.10.2017. godine, stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Železnice Srbije“ (31.10.2017. godine), s tim da se primenjuje od 22.12.2017. godine. Međutim, osnovano se u reviziji ističe da otkaz ugovora o radu tužiocu nije dat zbog izmena Pravilnika, niti je Pravilnik bio osnov za donošenje rešenja o otkazu, već je rešenje o otkazu doneto u postupku realizacije Programa rešavanja viška zaposlenih u 2017. godini nakon postupka koji je sproveden u skladu sa Programom, odnosno u skladu sa odredbama čl. 153-160. Zakona o radu. U slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog ukidanja radnog mesta za koje zaposleni ima zaključen ugovor o radu, kao u konkretnom slučaju, tuženi kao poslodavac nije bio u obavezi da primeni bilo kakve kriterijume prilikom oglašavanja tužilje kao lica za čijim radom je prestala potreba, pa s tim u vezi i da navede razloge u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je primena kriterijuma obavezna samo u situaciji smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, što ovde nije slučaj.

Kako su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio nižestepene presude i odlučio kao u izreci.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji, to joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to za sastav revizije 33.000,00 dinara prema važećoj AT i za trošakove sudskih taksi na reviziju u iznosu od 108.000,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 160.000,00 dinara, prema važećoj TT, sve u ukupnom iznosu od 301.000,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković