Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrija Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' d.o.o. ..., ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4492/2017 od 05.12.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 4492/17 od 19.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tuženog, pa se UKIDA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4492/2017 od 05.12.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda Gž1 4492/17 od 19.11.2020. godine, u stavu prvom izreke i u tom delu predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 3/17 od 03.10.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 3/17 od 06.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog od 07.12.2016. godine, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad prema aneksu ugovora o radu od 09.05.2016. godine, da tužilji naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 07.12.2016. godine do vraćanja na rad, kao i da za isti period u korist tužilje uplati doprinose kod nadležnih organizacija socijalnog osiguranja: Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova spora isplati iznos od 106.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4492/2017 od 05.12.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 4492/17 od 19.11.2020. godine, prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom izreke, pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog od 07.12.2016. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad prema aneksu ugovora o radu od 09.05.2016. godine. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog i u stavu drugom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu od ...2006. godine, na radnom mestu ... ... stepena stručne spreme. Aneksom ugovora o radu od ...2016. godine tužilji je povereno obavljanje poslova: ... poslovi, poslovi ..., poslovi vezani za ..., ... poslovi, ... poslovi i poslovi ..., unos podataka u informcacioni sistem vezano za ..., unos podataka vezanih za ..., unos i ažuriranje ..., unos i obrada podataka vezanih za ..., obrada podataka dokumentacije vezanih za ..., kontrola ... i stvarnog stanja u magaciinu i ostali taksativno nabrojani poslovi i poslovi čije izvršenje naloži direktor preduzeća u skladu sa Zakonom o radu i drugim pozitivnim propisima.

Za obavljanje poslova ... radnika ... stepena tužilju je obučavala svedok VV. Dana 28.06.2016. godine, neposredni rukovodilac tužilje, šef proizvodnog odeljenja kod tuženog, svedok GG, usmeno je naložila svedoku DD da pozove tužilju i svedoka VV da izvrše popis konca u magacinu tuženog, a u cilju nabavke potrebnog konca iz Italije. Posao se sastojao u tome da tužilja i svedok VV popišu kutije sa koncem i brojeve na njima, a ukoliko je to zahtevalo pomeranje kutija, trebalo je da pozovu magacionera tuženog. U prethodnom periodu ove poslove je jednom nedeljno, svakog utorka, obavljala svedok VV. Tužilja je odbila da izvrši naznačeni posao, navodeći da joj to nije u opisu posla.

Pobijanim rešenjem od 07.12.2016. godine tužilji je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 78. Pravilnika o radu i člana 25. Aneksa ugovora o radu, zbog neopravdanog odbijanja obavljanja poslova i izvršavanja naloga poslodavca i neopravdanog izostanka sa posla, zbog čega imenovana ne može da nastavi dalji rad kod tuženog.

Prema obrazloženju pobijanog rešenja, tužilji je 28.06.2016. godine naloženo da izvrši popis konca u magacinu, kako bi se isti mogao blagovremeno naručiti iz Italije, radi nesmetanog odvijanja procesa rada u proizvodnji, ali je tužilja odbila da učestvuje u popisu, uz obrazloženje da to nije u obavezi po aneksu ugovora o radu, iako je aneksom ugovora o radu kao jedna od njenih obaveza utvrđena i obaveza kontrole knjigovodstvenog stanja dokumentacije i stvarnog stanja u magacinu, koji podrazumeva i popis stanja robe u magacinu. Pored toga, dana 15.09.2016. godine tuženi je obavestio zaposlene koji rade u proizvodnji da će subota 17.09.2016. godine biti radni dan, zbog potrebe procesa proizvodnje, radi blagovremenog završavanja posla koji nije bio planiran, ali je tužilja izostala sa posla, a svoj izostanak nije opravdala.

Donošenju osporenog rešenja prethodila su pismena upozorenja tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora na radu, na koje se tužilja izjasnila da popis kutija sa koncem i brojeva na njima treba da obavlja komisija ili magacioner i da ti poslovi nisu sadržani u opisu poslova koji su joj povereni. U cilju opravdanja svog izostanka sa posla na dan 17.09.2016. godine tužilja je dostavila izveštaj Doma zdravlja Valjevo od 16.09.2016. i od 07.11.2016. godine, u kojem je konstatovano da je pacijentu zbog lošeg opšteg stanja savetovano mirovanje. Za naznačeni dan tužilja tuženom nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi čl. 179. stav 3. tač- 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br, 25/14...75/14) i člana 78. stav 1, tač. 1. i 10. Pravilnika tuženog od 28.04.2016. godine i ocenio da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad nije osnovan. Iz aneksa ugovora o radu 09.05.2016. godine i iskaza saslušanih svedoka GG, DD i VV utvrđen je opis poslova tužiljinog radnog mesta kao i opis posla koji je tužilji bio naložen dana 28.06.2016. godine - popis broja kutija sa koncem u magacinu tuženog radi potrebe naručivanja konca iz Italije u svrhu svrsishodne proizvodnje, koji se kod tuženog obavlja jednom nedeljno. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izveo zaključak da posao popisa konca u magacinu tuženog, koji je tužilji kritičnom prilikom naložen, predstavlja kontrolu stvarnog stanja ovog materijala u magacinu, kao posao radnog mesta na koji je tužilja aneksom ugovora o radu raspoređena, a koji je neopravdano odbila da obavi. Pored toga tužilja je neopravdano izostala sa rada 17.09.2016. godine, jer svoj izostanak nije opravdala potvrdom o privremenoj sprečenosti za rad iz člana 103. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/2013, 30/2018) i Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem donetim od strane ministra finansija (''Službeni glasnik RS'' br. 118/2013, 137/2014), kojim je propisan način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i izveo zaključak da je tuženi kao pravno lice bio dužan da pre popisa obrazuje komisiju za popis imovine, da rešenje o imenovanju članova komisije dostavi internom revizoru, nadzornom odboru ili odboru revizora i da izveštaj o završenom popisu zajedno sa popisnim listama dostavi na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, a da poslovi koji su aneksom ugovora o radu od 09.05.2016. godine tužilji povereni (računovodstveni poslovi, poslovi knjiženja i kontrole knjigovodstvenog stanja dokumentacije i stvarnog stanja u magacinu) ne obuhvataju sam popis- utvrđivanje stvarnih količina imovine (merenjem, brojanjem isl.) i unošenje podataka u popisne liste, da je za obavljanje tog posla tuženi trebalo da odredi članove popisne komisije rešenjem nadležnog organa tuženog u skladu sa svojim opštim aktom, što u konkretnom slučaju nije dokazao da je učinio, niti da je dokazao da je tužilja određena za člana te popisne komisije, zbog čega tužilja nije bila dužna da izvrši dobijeni nalog neposrednog rukovodioca da izvrši popis konca u magacinu, zbog čega njeno ponašanje nema karakter neopravdanog odbijanja izvršavanja naloga poslodavca u skladu sa zakonom, zbog kojeg joj se može otkazati ugovor o radu. Pored navedenog, tužilji pobijanim rešenjem nije stavljeno na teret nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, kao razlog za otkaz, već neopravdani izostanak sa posla 17.09.2016. godine. Tužilja je svoj izostanak opravdala izveštajem lekara specijaliste od 16.09.2016. godine, prema kom joj je zbog lošeg opšteg stanja preporučena terapija mirovanjem, pa odsustvo tužilje sa rada na taj dan nema karakter neopravdanog izostanka sa rada, a okolnost što tužilja nije dostavila i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad iz člana 103. Zakona o radu u datoj situaciji je bez pravnog značaja, jer joj iz tog razloga ugovor o radu nije ni otkazan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 16. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/2013, 30/2018) je utvrđena obaveza pravnog lica, odnosno preduzetnika da, na početku poslovanja, izvrši popis imovine i obaveza, da usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju poslovne godine, a da način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.

Odredbama Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem donetim od strane ministra finansija (''Službeni glasnik RS'' br. 118/2013, 137/2014) predviđeno je da se za potrebe vršenja popisa imovine, koju obuhvata i zaliha materijala, obrazuju stalne ili povremene komisije za popis imovine i obaveza koje sačinjavaju izveštaj o izvršenom popisu.

U konkretnom slučaju izvedenim dokazima pred prvostepenim sudom, pre svega iz aneksa ugovora o radu kojim je previđen opisa poslova tužiljinog radnog mesta, utvrđeno je da je posao koji je tužilji naložen kritičnom prilikom -popis broja kutija sa koncem u magacinu tuženog, naložen radi potrebe naručivanja konca iz Italije u svrhu svrsishodne proizvodnje, koji se kod tuženog obavlja jednom nedeljno. Iz navedenog je prvostepeni sud izveo zaključak da taj posao predstavlja kontrolu stvarnog stanja ovog materijala u magacinu, kao posao njenog radnog mesta.

Nasuprot tome, drugostepeni sud je iz utvrđenog činjeničnog stanja pred prvostepenim sudom izveo zaključak da je cilj popisa koji je kritičnom prilikom tužilja trebalo da obavi istovetan cilju popisa imovine i obaveza tuženog pravnog lica na način i po proceduri propisanoj odrebama Zakona o računovodstvu i Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem donetim od strane ministra finansija, u skladu sa pravilima Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja.

Na taj način drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave, svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni izvedenih dokaza, pre svega na oceni cilja koji je konkretnim popisom imovine tuženog trebalo da bude postignut, zbog čega se stanovište izraženo u drugostepenoj presudi ne može prihvatiti kao pravilno. Zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje na kome je zasnovana pobijana presuda ostalo je nepotpuno utvrđeno, pa je Vrhovni kascioni sud primenom člana 415. stav 1. ZPP, ukinuo drugostepenu presudu u pobijanom delu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će ako nađe da je prvostepena presuda zasnovana na pogrešnom ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu opisa poslova tužiljinog radnog mesta, konkretnog posla koji je kritičnom prilikom tužilja odbila da obavi i cilja koji je obavljanjem tog posla trebalo da bude postignut, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. ZPP, zakazati raspravu, na kojoj će ponovnim izvođenjem i ocenom dokaza pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, značajno za pravilnu primenu materijalnog prava i o žalbi tužilje doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić