U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 20.06.2006. godine, na radnom mestu ... . U poslednjih pet godina radnog odnosa kod tuženog, tužilja je u kontinuitetu bila odsutna sa rada zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, koje joj je isteklo 22.08.2019. godine. Po isteku odsustva tužilja je obavila razgovor sa zakonskim zastupnikom tuženog, kojom prilikom joj je predočeno da ima pravo da koristi dve nedelje godišnjeg odmora, koji je tužilja iskoristila zaključno sa 19.09.2019. godine. U razgovoru sa zakonskim zastupnikom tuženog, tužilja je izrazila želju da joj radni odnos prestane jer ima troje dece i ne može da radi ali pod uslovom da ostvari pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, te ju je zakonski zastupnik tuženog uputio kod knjigovođe kako bi se sa njim posavetovala o takvoj mogućnosti. Tom prilikom nije postignut dogovor da tužilji radni odnos prestane kao tehnološkom višku. Knjigovođa je, na osnovu obrasca koji je imao u računaru, sačinio nacrt rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji sa datumom 19.09.2019. godine, u kom se navodi da se tužilji otkazuje ugovor o radu zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada, bez njene krivice i neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti, tako što je to rešenje tužilji dato kako bi ona proverila da li na osnovu njega može da ostvari pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, a rešenje nije potpisano od strane zakonskog zastupnika tuženog. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje tužilji je saopšteno da je ona još uvek prijavljena kao lice koje je zaposleno kod tuženog pa nisu u mogućnosti da joj pruže traženu informaciju. Nakon toga tužilja nije više kontaktirala tuženog niti odlazila na rad već mu je, preko punomoćnika, uputila opomenu pred utuženje 30.09.2019. godine. Neposredno pre prijema opomene pred tužbu, zakonski zastupnik tuženog je, 27.09.2019. godine, doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužilji u kome je navedeno da je tužilja bila na porodiljskom odsustvu do 22.08.2019. godine i da je potom koristila godišnji odmor u trajanju od 12 radnih dana a da je, nakon isteka godišnjeg odmora imala obavezu da se javi na rad 20.09.2019. godine, što nije učinila do dana sastavljanja upozorenja, niti je dostavila dokaz o sprečenosti da izvršava svoje radne obaveze, na koji način je učinila povredu radne obaveze iz člana 36. stav 1. tač. 1. i 2. ugovora o radu od 20.06.2006. godine, zbog neblagovremenog obavljanja radnih dužnosti odnosno odbijanja da obavlja poslove na kojima radi, te da su se, iz navedenih razloga, stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Tužilji je ostavljen rok da se izjasni na upozorenje koje joj je tuženi poslao na adresu njenog prebivališta u ... koja je bila poznata tuženom. Pošto tužilja u trenutku dostave upozorenja nije bila na adresi poznatoj tuženom, ostavljeno joj je obaveštenje u kom roku može da preuzme pošiljku, ali ni u tom roku tužilja nije preuzela pošiljku pa se ona vratila tuženom kao neuručena i zbog toga je istaknuta na oglasnoj tabli tuženog 21.10.2019. godine, a skinuta je sa oglasne table 03.11.2019. godine. Tužilja se nije javila na rad i nije se izjasnila na navode iz upozorenja, pa je tuženi 03.12.2019. godine doneo pobijano rešenje kojim je tužilji otkazao ugovor o radu iz razloga što se po isteku korišćenja godišnjeg odmora, 20.09.2019. godine, nije javila na rad radi obavljanja svojih obaveza, kao ni do dana donošenja rešenja, niti je poslodavcu dostavila dokaz o sprečenosti da izvršava radne obaveze, čime je učinila povredu radne obaveze propisane odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i odredbe člana 36. stav 1. tač. 1. i 2. ugovora o radu, zbog neblagovremenog obavljanja radne dužnosti i odbijanja da obavlja poslove na kojima je zaposlena. U obrazloženju rešenja navedeno je da se tužilja 20.09.2019. godine, kao ni nakon tog dana nije pojavila na radnom mestu te da joj je tuženi poslodavac, preporučenom pošiljkom, uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio rok od osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja. Kako tužilja nije preuzela pošiljku u ostavljenom roku, ista se vratila tuženom kao neuručena pa je tuženi, saglasno odredbi člana 180. stav 3. Zakona o radu, sačinio službenu belešku o tome i upozorenje istakao na oglasnoj tabli 21.10.2019. godine, a sa oglasne table skinuo 03.11.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je pobijano rešenje zakonito jer je postojao pravni osnov za otkaz ugovora o radu tužilje, predviđen članom 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu, imajući u vidu da se ona nije javila na rad nakon isteka godišnjeg odmora niti je tuženom, kao poslodavcu, dostavila dokaz o sprečenosti da obavlja radne zadatke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/2018), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, a pod tačkom 2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere propisan je odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu, tako što je poslodavac dužan da, pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 172. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog, pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu propisano je odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu, tako što se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku (stav 3). U slučaju iz stava 3. ovog člana zakona, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja, smatra se dostavljenim (stav 4).

U konkretnom slučaju, tužilja je bila odsutna sa rada kod tuženog zbog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, koje je isteklo 22.08.2019. godine, a potom je koristila godišnji odmor u trajanju od 12 radnih dana do 19.09.2019. godine, što znači da je bila dužna da se na rad kod tuženog javi 20.09.2019. godine. Tužilja se nije javila na rad kod tuženog do dana donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu 03.12.2019. godine, niti se izjasnila na navode iz upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje joj je tuženi dostavio isticanjem na svojoj oglasnoj tabli 21.10.2019. godine. Kod takvog stanja stvari, sledi da je tužilji zakonitim rešenjem tuženog otkazan ugovor o radu, pa ona neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U reviziji, tužilja ponavlja navode isticane u toku postupka i u žalbi protiv prvostepene presude ukazujući na svoju zabludu u pogledu otkaznog razloga. Ti navodi su bili predmet ocene nižestepenih sudova na način koji nije u suprotnosti sa merodavnim materijalnim pravom.

Nalazeći da je materijalno pravo u ovom sporu pravilno primenjeno, revizijski sud nije posebno cenio navode revizije zbog čega je, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić