Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. ZPP i ustanovio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je radio kod tuženog u trajanju dužem od 2 godine po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme na radnom mestu radnika obezbeđenja u sektoru tuženog ..., sa faktičkim mestom rada na obezbeđenju maloprodajnog objekta korisnika tuženikovih usluga obezbeđenja u ... . Poslednji ugovor su zaključili 18.12.2017. godine, sa početkom rada od 01.01.2018. godine - takođe na određeno vreme – do 6 meseci. Međutim, tuženi je rešenjem od 12.01.2018. godine utvrdio da tužiocu prestaje radni odnos 31.01.2018. godine zbog isteka roka na koji je zaključen ugovor o radu. Tužilac smatra da je rešenje o otkazu tuženog nezakonito, jer nije prošao ugovoreni šestomesečni period rada i tužbenim zahtevom traži da se rešenje kao nezakonito poništi i tuženi obaveže na naknadu štete u vidu izgubljenih zarada koje bi ostvario do kraja ugovorenog perioda rada.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tuženi nezakonito otkazao tužiocu ugovor o radu pre isteka ugovorenog roka. Ugovor je zaključen na period od 6 meseci, a tuženom je otkazan ugovor o radu već 12.01.2018. godine i utvrđeno da mu prestaje radni odnos 31.01.2018. godine. Znači nije protekao rok od 6 meseci na koji je ugovor zaključen. Pri tome, prvostepeni sud nije prihvatio navode tuženog da je došlo do raskida ugovora o obezbeđenju sa korisnikom usluga, jer takve dokaze tuženi nije dostavio (dokaz o raskidu ugovora) pa se nije ni ostvario raskidni uslov. Osim toga, tužilac je morao da bude upoznat sa razlogom zbog koga mu se radni odnos otkazuje, što je u konkretnom slučaju izostalo. Stoji činjenica da je tačkom 8. ugovora o radu od 08.12.2017. godine naznačeno da je ugovor o radu vezan za ugovor o obezbeđenju koji je poslodavac zaključio sa korisnikom usluga, te da ukoliko ugovor o obezbeđenju bude raskinut biće raskinut i ugovor o radu bez obzira na rok na koji je ugovor zaključen. Međutim, iako iz poslovne korespondencije između tuženog i korisnika usluga je konstatovano da je ukinuto fizičko obezbeđenje u objektu MP ... koje je bilo angažovano 7 časova dnevno, u obrazloženju rešenja kojim je tuženi tužiocu otkazao ugovor o radu naznačeno je da se ugovor otkazuje zbog isteka roka, a ne zbog otkaznog razloga koji je navodno nastupio, niti se takav otkazni razlog uopšte navodi. Osim toga, tuženi nije pružio dokaz da je došlo do raskida ugovora pružanju usluga o obezbeđenju sa korisnikom usluga, da se raskidni uslov ostvario, a poslovna korespondencija tuženog sa korisnikom usluga (akt koji je prezentiran 28.12.2017. godine) ne može biti relevantan dokaz da je nastupio uslov za raskid ugovora. Shodno članu 191. stav 2. Zakona o radu i člana 154. ZOO usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Apelacioni sud nije prihvatio ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud, iako je pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje izveo pogrešan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao svoju odluku, usled čega je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, pa je preinačio prvostepenu presudu. Pri tome, drugostepeni sud polazi od odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), gde je propisano da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. I ugovor zaključen za vreme trajanja od 6 meseci može prestati u bilo kom trenutku do isteka šestomesečnog perioda, jer je to najduže moguće trajanje ugovora. Odredbom člana 8. stav 3. Ugovora o radu zaključenog između stranaka propisan je poseban osnov za prestanak ugovora o radu pri čemu je naznačeno da je ugovor o radu striktno vezan za ugovor o obezbeđenju koji je poslodavac zaključio sa korisnikom usluga. Proizilazi, ukoliko ugovor o obezbeđenju iz stava 1. tačke 83. ugovora iz bilo kojih razloga bude raskinut, biće raskinut i ugovor o radu na određeno vreme, bez obzira na rok iz člana 1. tačka 1. Stoga je tužiocu mogao prestati radni odnos, jer je tuženi dobio dopis korisnika usluga obezbeđenja – Privrednog društva za poslove usluga Merkator – C iz Novog Sada, kojim korisnik ukida fizičko obezbeđenje maloprodajnom objektu ... u kome je bilo angažovano fizičko obezbeđenje 7 sati dnevno, a u kojem objektu je u sistemu obezbeđenja radio i tužilac. Pri tome, drugostepeni sud opravdanje nalazi i u članu 74. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje da ugovor zaključen pod uslovom, ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice (stav 1.); a koji je zaključen pod odložnim uslovim, pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zaključenja, osim ako iz zakona, prirode, posla i volje strana ne proističe nešto drugo (stav 2.); dakle, zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kada se uslov ispuni. U ovom slučaju raskidni uslov se ostvario i u ovom slučaju nema mogućnosti primene člana 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo. Ovo je iz razloga što je drugostepeni sud izveo pogrešnu ocenu o validnosti dopisa korisnika usluga tuženog – Privrednog društva za poslovne usluge Merkator – S iz Novog Sada, gde se navodi da korisnik usluga razmatra ukidanje obezbeđenja u maloprodajnom objektu ..., u kome je bilo angažovano fizičko obezbeđenje 7 sati dnevno. Dopis nema datum kada je sačinjen od strane Privrednog društva za poslovne usluge „Merkator – S“, a nema ni datum prijema od strane tuženog. Osim toga, dopis ne ukazuje na činjenicu da je došlo do raskida ugovora između korisnika usluga i ovde tuženog, niti je raskid takvog ugovora tuženi prezentirao. Iz toga proizilazi da takav dopis ne može biti osnov za izvođenje pravilnog zaključka da je korisnik usluga u ovom slučaju Merkator – S otkazao ugovor o korišćenju usluga tuženom niti da je nastupio uslov predviđen članom 8. stav 3. Ugovora o radu. I da je taj uslov bio ispunjen, tuženi je morao u rešenju o otkazu ugovora o radu da navedene razloge otkazivanja ugovora, a ne samo da naznači da je istekao rok na koji je ugovor zaključen. Taj rok nije istekao jer je trajanje ugovora opredeljeno na šest meseci počev od 01.01.2018. godine. Kako iz svega iznetog proizilazi da tuženi nije dokazao da je nastupio uslov za raskid ugovora i kako rešenje o otkazu ne sadrži prihvatljive razloge o otkazu ugovora o radu, to tužilac ima pravo na zaštitu predviđenu članom 191. Zakona o radu.

Na osnovu napred iznetog, primenom člana 416. stav ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu prvom.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 153., 154. i 165. ZPP i isti se odnose na troškove vezano za stručni sastav revizije u visini od 33.000,00 dinara, shodno važećoj AT.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić