.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 323/2024
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA, BB, VV, GG i DD, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Lazar Đenadić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3411/23 od 06.09.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3411/23 od 06.09.2023. godine, u delu za isplatu manje isplaćene zarade, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3411/23 od 06.09.2023. godine, u delu za isplatu manje isplaćene zarade.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1870/21 od 08.12.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 1870/21 od 29.05.2023. godine, stavom prvim, četvrtim, sedmim, desetim i trinaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu, za period od marta 2018. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i opredeljene iznose na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti do 25.09.2021. godine. Stavom drugim, trećim, petim, šestim, osmim, devetim, jedanaestim, dvanaestim, četrnaestim i petnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obaveže tuženi da im na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine, isplati opredeljene iznose sa kamatom, kao i opredeljene iznose na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti do 25.09.2021. godine. Stavom šesnaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama solidarno isplati troškove parničnog postupka od 275.000,00 dinara sa kamatom. Stavom sedamnaestim izreke, tužilje su oslobođene obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3411/23 od 06.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom i šesnaestom izreke i rešenje sadržano u stavu prvom izreke rešenja o ispravci od 29.05.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvajajućem delu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tužilje su podnele odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je pravnosnažnom presudom odlučeno, a u delu koji se revizijom pobija, je isplata na ime manje isplaćene zarade. O ovom pravu tužilja i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u odnosu na pobijani deo, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 18.03.2021. godine, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
