Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme zaključenjem ugovora o radu od 22.07.2015. godine, radi zamene .... BB do povratka sa porodiljskog odsustva. Na rad je stupio 16.07.2015. godine i do prestanka radnog odnosa obavljao je poslove ... – ... u ambulanti u ... . Tužiocu je radni odnos prestao 27.07.2017. godine na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 07.07.2017. godine, zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, odnosno po povratku zaposlene koju je menjao, a nakon isteka njenog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kao neosnovan, nalazeći da je tužiocu zakonito prestao radni odnos na određeno vreme i da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu. Bez uticaja je činjenica da je tužilac obavljao poslove u ambulanti u ..., jer je obavljao poslove ... – ...., koji su upravo poslovi koje je obavljala ... radi čije zamene je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Po odredbi člana 37. stav 2. Zakona o radu, poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana (radni odnos na određeno vreme) na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka (stav 4. tačka 1.). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi sledi da se izuzetak od ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme (najviše 24 meseca) propisan u članu 37. stav 4. tačka 1. navedenog zakona, odnosi na slučaj zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme upravo zbog zamene privremeno odsutne zaposlene do njenog povratka, pa je pravilno stanovište nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o prestanku radni odnosa tužiocu zakonito, budući da po članu 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. Zato nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu navedene zakonske odredbe (član 37. Zakona o radu).

Bez uticaja su revizijski navodi o mestu rada tužioca kod tuženog, jer je utvrđeno da je tužilac obavljao upravo poslove .... – ...., što su poslovi privremeno odsutne ... radi čije zamene je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je tuženi po članu 2. stav 1.tačka 5. i 9. Zakona o budžetskom sistemu, korisnik javnih sredstava pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e. dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27e. stav 34. novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25.12.2014. godine, broj 103/2015 od 14.12.2015. godine i 99/2016 od 12.12.2016. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine, odnosno do 31. decembra 2017. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme (što sledi iz odredbe člana 105. tog zakona). Zato i po navedenim zakonskim odredbama u konkretnom slučaju nije bilo uslova za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić