.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3246/2023
19.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, dr Ilije Zindovića, Vesne Subić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ iz Beograda, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1119/23 od 24.03.2023. godine, u sednici održanoj 19.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1119/23 od 24.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1119/23 od 24.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3463/21 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku tužilje od 24.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji u označenim periodima, na ime razlike plate po osnovu rada u dane državnih i verskih praznika, rada nedeljom, minulog rada, stimulacije i prekovremenog rada, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade za ishranu u toku rada, za period od maja 2018. godine zaključno sa martom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od maja 2018. godine zaključno sa aprilom 2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom šestim izreke, obaveza je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1119/23 od 24.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3463/21 od 22.09.2022. godine u stavu prvom, drugom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3463/21 od 22.09.2022. godine u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv stava drugog izreke drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav, prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilja), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužilje za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 18.05.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
