.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3247/2020
14.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 56/20 od 18.09.2020. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 56/20 od 18.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 2053/16 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je, kao nezakonito, rešenje tužene od 31.08.2016. godine, kojim je tužilac raspoređen na radno mesto nastavnika razredne nastave u izdvojenom odeljenju u s. ..., pa je stavom drugim izreke poništen, kao nezakonit i ugovor o radu od 31.08.2016. godine, kojim tužilac zasnova radni odnos kod tužene na radnom mestu nastavnika razredne nastave u izdvojenom odeljenju u s. ... . Stavom trećim izreke poništen je, kao nezakonit, aneks ugovora o radu od 26.09.2016. godine, kojim se menja ugovor o radu od 01.09.2010. godine, a kojim se tužilac sa radnog mesta bibliotekara raspoređuje na radno mesto nastavnika razredne nastave u izdvojenom odeljenju u s. ..., pa je stavom četvrtim izreke obavezana tužena da tužioca vrati na radno mesto na kom je bio pre donošenja nezakonitih rešenja, kao i da mu prizna sva prava po osnovu rada nastala zbog nezakonitog upućivanja na drugo radno mesto. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 55.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 56/20 od 18.09.2020. godine žalbe parničnih stranaka su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasniku RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.10.2016. godine, radi poništaja rešenja od 31.08.2016. godine i Aneksa ugovora o radu od 26.09.2016. godine, kojima je tužilac raspoređen na drugo radno mesto, pa prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.
Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Međutim, u imovnsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 93/12), kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog Zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.
Imajući u vidu izneto, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora određena u visini od 15.000,00 dinara, u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 410. stav 2 tačka 5. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zorana Delibašić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
