.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3248/2020
24.02.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „BB“ servis i remont ..., sa sedištem u ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Lukić, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 652/20 od 27.07.2020. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 652/20 od 27.07.2020. godine, tako što se odbija žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 17/19 od 20.11.2019. godine, u delu kojim je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 44.833, 82 dinara, sa kamatom.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 30.466,77 dinara, u roku od osam dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 17/19 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je nezakonito prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu dana 17.10.2017. godine, zaključen između tužilje i tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete iznos od 44.833,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kojem je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete isplati preko dosuđenih 44.833,82 dinara (jedna mesečna zarada) do potraživanih 18 zarada u skladu sa članom 191. Zakona o radu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 71.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 652/20 od 27.07.2020. godine, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda u delu kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete iznos od 44.833,82 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate preinačuje tako što se ovaj deo tužbenog zahteva odbija, dok se u preostalom delu žalba tuženog odbija i odbija se i žalba tužilje te se presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima parničnog postupka prvostepena presuda potvrđuje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na osnovu ugovora na određeno vreme na radnom mestu ..., a Aneksom ugovora o radu od 31.12.2018. godine zasnovala je radni odnos na određeno vreme počev od 31.12.2018. godine do 30.06.2019. godine. Tužilji je otkazan ugovor o radu kod tuženog zbog nepoštovanja radne discipline rešenjem o otkazu broj 01/19 od 10.01.2019. godine. Tokom postupka je utvrđeno da je tužilji nezakonito prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu od 17.10.2017. godine, a kako tužilja nije zahtevala da se vrati na rad kod tuženog, već je umesto reintegracije tražila naknadu štete, to je prvostepeni sud obavezao tuženog na isplatu naknade štete u visini jedne zarade tužilje, pri čemu je imao u vidu vreme provedeno u radnom odnosu kod tuženog, godine života tužilje, lične prilike i činjenicu da je ubrzo nakon otkaza ugovora o radu zasnovala radni odnos.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbu člana 191. stav 5. Zakona o radu, pa je preinačio u ovom delu prvostepenu odluku i odbio zahtev tužilje da joj tuženi isplati na ime naknade štete iznos od 44.833,82 dinara, sa zateznom kamatom, s obzirom da je u momentu donošenja prvostepene odluke (iako je utvrđeno da joj je radni odnos nezakonito prestao), protekao rok na koji je bio zaključen ugovor o radu na određeno vreme i tužilja ne bi mogla da se vrati na rad kod tuženog, odnosno takav zahtev bi bio neosnovan, zbog čega joj ne pripada ni naknada štete predviđena odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu .
Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da se navedeno stanovište drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prema odredbi člana 191. stav 5. Zakona o radu, ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Navedena norma ukazuje da ako je zaposlenom bez pravnog osnova prestao radni odnos, on ima pravo ukoliko ne zahteva vraćanje na rad, da traži isplatu na ime naknade štete. Tako je tužilja podnetom tužbom, pored utvrđenja da joj je nezakonito prestao radni odnos, istakla i zahtev za isplatu naknade štete, jer ne želi da se vrati na rad kod tuženog. U konkretnom slučaju u trenutku podnošenja tužbe (08.03.2019. godine), nije istekao rok na koji je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen (30.06.2019. godine) i tužilja je mogla da zahteva vraćanje na rad kod tuženog ili umesto toga naknadu štete.
Sa izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužilji su dosuđeni i troškovi revizijskog postupka, s obzirom na uspeh u postupku po reviziji, pa je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove u iznosu od 30.466,77 dinara i to za sastav revizije iznos od 12.000,00 dinara i na ime sudskih taksi iznos od 18.466,77 dinara, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. Zakona o parničnom postupku, Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br.121/12, 99/20) i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br.28/94, 95/18).
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
