Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 713/20 od 21.09.2020. godine, na sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 713/20 od 21.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 713/20 od 21.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 190/18 od 28.01.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 190/18 od 25.06.2020. godine, odbijeni su kao neosnovani prigovori stvarne i mesne nadležnosti suda. Usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu, za period od 19.01.2015. godine do 05.02.2016. godine, na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti, isplati iznos od 203.407,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2019. godine do isplate, te iznos od 88.441,77 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospeća svakog mesečnog iznosa dodatka na platu do 13.06.2019. godine, kao i da kod nadležnih ustanova RF PIO, RFZO i NSZ za tužioca na navedeni iznos glavnice i za navedeni period uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje prema obračunu nadležne ustanove na dan uplate. Obavezana je tužena da tužiocu, na ime razlike naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, za period od 19.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, isplati iznos od 93.863,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2019. godine do isplate, te iznos od 31.780,93 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospeća svakog mesečnog iznosa razlike naknade putnih troškova do 13.06.2019. godine. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 172.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 713/20 od 21.09.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda sa ispravkom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata nakanade zarade tužiocu po osnovu neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti i naknade razlike troškova prevoza, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 19.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 417.494,13 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić