Protiv navedene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio tuženi, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredabi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 … i 18/2020) i odlučio da je revizija tuženog osnovana.

Prema razlozima iznetim u drugostepenoj presudi, prvostepena presuda je doneta na osnovu činjeničnog utvrđenja da je rešenjem broj ... od 21.02.2012. godine otkazan ugovor o radu tužilji, uz obrazloženje da je dana 12.12.2013. godine neovlašćeno isplatila iznos od 500 evra, na način kako je bliže opisano u rešenju o otkazu ugovora o radu. Tužilja prilikom postupka nije sporila činjenicu da je sa računa klijenta banke izvršila isplatu 500 evra, a tome nije prethodio zahtev klijenta, obrazlažući da to nije učinila sa namerom da sebi učini korist, već je u pitanju bio previd. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, pošto je zaključio da je tužilja 12.12.2013. godine sa deviznog računa vlasnika klijenta banke neovlašćeno izvršila isplatu iznosa od 500 evra, bez prethodnog zahteva klijenta i bez prisustva klijenta, isplatni nalog nije parafirala, niti je overila pečatom kao zaposleni koji je obradio nalog, isplatni nalog nije dala drugom zaposlenom u ekspozituri na obaveznu kontrolu i na kraju smene je parafirala i overila sve izveštaje, iako nije izvršila kontrolu blagajničke dokumentacije. Prvostepeni sud nalazi da je tužilja kriva za učinjenu povredu radne obaveze, da je bila svesna posledica i to, kako navodi drugostepeni sud, bez obzira na nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka.

Drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešnom primenom primenio materijalnog pravo. Smatra da je u konkretnom slučaju potrebno ceniti subjektivni odnos tužilje prema eventualno učinjenoj povredi radne obaveze, odnosno iskazano nepoštovanje discipline. Prema pisanom nalazu i mišljenju Komisije stalnih sudskih veštaka, sudski veštaci su imali u vidu tužiljinu odgovornost i profesionalnost, intelektualne kapacitete i psihičku patnju koja je uslovila pojavu depresivne epizode psihotičnog karaktera teškog stepena, kao i prisustvo posttraumatskog stresnog poremećaja, te kritičnom prilikom, kada je napravila grešku pri izvršavanju radnih zadataka koja nije bila motivisana racionalnim postupanjem, a koja je inicirala otkaz ugovora o radu, nije bila sposobna da shvati značaj svojih postupaka na poslu kao i da kontroliše iste, odnosno bila je bitno smanjenih sposobnosti upravljanja svojim emocijama i svojim postupcima, što je bila posledica depresivne epizode nepsihotičnog karaktera, ali teškog stepena, kao i zbog prisustva posttraumatskog stresnog poremećaja. Drugostepeni sud obrazlaže da su razlozi isključenje krivice za učinjenu povredu radne obaveze neuračunljivost i stvarna zabluda, a neuračunljivost je stanje u kome zaposleni ne može da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima što može biti posledica duševnog oboljenja (trajnog ili povremenog), privremene duševne poremećenosti, koje stanje se utvrđuje prema vremenu izvršenja i povrede radne obaveze na osnovu nalaza i mišljenja neuropsihijatra, dok za narušavanje radne discipline nije uslov krivica već svest o nedisciplini. Na osnovu izloženog je drugostepeni sud preinačio odluku prvostepenog suda i osporeno rešenje poništio kao nezakonito, obavezao tuženog da tužilju vrati na radno mesto na kom je radila kao restituciju, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, te obavezao tuženog da tužilji isplati iznose na ime neisplaćenih zarada za period od 26.02.2014. do 28.02.2017. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate, koje iznose je tužilja tačno opredelila, i uz umanjenja za iznos bolovanja.

Međutim, prvostepena presuda je zasnovana na činjeničnom utvrđenju da je tužilja skinula 500 evra sa deviznog računa klijenta ..., umesto sa računa klijenta ... i taj iznos je iznela i predala klijentu ... van prostorija banke, bez naloga za isplatu. Čitanjem nalaza i mišljenja sudskog veštaka Čede Miljevića, sud je utvrdio da je veštak mišljenja da u pogledu subjektivnog odnosa tužilje prema učinjenoj grešci je uočljivo korišćenje racionalizacije, da je teško proceniti da li tužilja umanjuje značaj svoje greške, uz dodatno mišljenje da su kod tužilje i dalje prisutne psihičke posledice preživljene traume, simptomi postraumatskog stresnog poremećaja, a da se pri tom ne određuje da li su te psihičke posledice postojale u vreme kada je tužilja načinila propuste zbog kojih je usledilo rešenje o otkazu ugovora o radu. Čitanjem nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka od 18.12.2018. godine, specijalista neuropsihijatara dr Vesne Bućan, dr Zorana Đurića i dr Cvetina Uroševića, prvostepeni sud je utvrdio sadržinu tog nalaza i mišljenja prema kome je imajući u vidu navedene podatke, vršenje psihološkog pritiska, odnosno mobinga koji je kontinuirano narušavao lični profesionalni integritet tužilje, odnosno njene ličnosti, tužilja kada je napravila grešku na poslu, nije bila motivisana racionalnim postupanjem, nije bila sposobna da shvati značaj svojih postupaka na poslu i da ih kontroliše, odnosno bila je bitno smanjena sposobnosti upravljanja svojim emocijama i svojim postupcima. Međutim, u oceni tog nalaza i mišljenja, prvostepeni sud je stava da se ne može selektivno ceniti svest tužilje prema nekim obavezama i procedurama, zbog čega je ocenjivana najvišom ocenom i nagrađivana, pa istovremeno u istoj toj situaciji kod pojedinih obaveza koje je tužilja takođe bila dužna da poštuje, kada je kršila propisana pravila i procedure, to koristiti kao izvinjavajući razlog. Osim toga prvostepeni sud prilikom ocene izjašnjenja sudskog veštaka dr Vesne Bućan, ispred Komisije veštaka, na primedbe tuženog koji se tiču nalaza komisije veštaka, ocenjuje da nije odgovorila na sva postavljena pitanja na jasan i nedvosmislen način. Prvostepeni sud ceni i nalaz i mišljenje veštaka dr Jelene Tice da je tužilja bila sposobna da obavlja poslove na svom radnom mestu sa klijentima i da njeno zdravstveno stanje sa endokrinološkog stanovišta nije uticalo na svest tužilje o učinjenoj povredi radne obaveze. Pored toga prvostepeni sud ocenjuje za značajnu činjenicu da se medicinska dokumentacija na koju se tužilja poziva odnosi na period nakon učinjene povrede radne obaveze i da zbog toga nije od značaja.

Kod ovakve ocene izvedenih dokaza – nalaza i mišljenja veštaka Komisije sudskih veštaka neuropsihijatara, ne proizilazi da ih je prvostepeni sud prihvatio, već upravo obrnuto.

Prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje zakonito. Nalazi da je utvrđeno da je tužilja učinila povredu radne obaveze tako što je 12.12.2013. godine neovlašćeno izvšila isplatu sa računa jednog klijenta drugom klijentu, bez njihovih zahteva i bez njihovog prisustva u prostorijama banke, čime je kako to prvostepeni sud navodi na najbezobzirniji način prekršila proceduru koja je propisana aktima tuženog.

Prema ovakvim razlozima presuđenja prvostepenog i drugostepenog suda proizilazi da su osnovani revizijski navodi da od strane prvostepenog suda nije utvrđeno odsustvo subjektivnog odnosa tužilje prema učinjenoj povredi radne obaveze, a da je drugostepeni sud pogrešnom ocenom nalaza i mišljenja Komisije veštaka i uz pogrešno utvrđeno činjenično stanje, suprotno sadržini prvostepene presude, doneo pobijanu drugostepenu presudu. Protivno zaključku drugostepenog suda, prvostepeni sud nije prihvatio nalaz i mišljenje Komisije veštaka, ni izjašnjenje dr Vesne Bućan ispred Komisije, već je prihvatila nalaz i mišljenje veštaka dr Jelene Tice da je tužilja bila sposobna da obavlja poslove na svom radnom mestu sa klijentima, sa endokrinološkog stanovišta, te da njeno zdravstveno stanje nije uticalo na svest o učinjenoj povredi radne obaveze.

Iz izloženih razloga prvostepene i drugostepene presude prozilazi zaključak revizijskog suda da je drugostepeni sud drugačije ocenio izvedeni dokaz – nalaz i mišljenje veštaka Komisije sudskih veštaka i drugačije je utvrdio činjenično stanje od prvostepenog suda, što je rezultiralo da je ostala neraspravljena bitna činjenica o krivici tužilje za učinjenu povredu radne obaveze, definisane odredbom tačke 11. stav 1. alineje 2. Aneksa ugovora o radu i tačkom 11. stav 1. alineja 5. Aneksa ugovora o radu, koji je uslov neophodan po odredbi člana 179. stav 2. Zakona o radu da bi poslodavac mogao da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je učinio povredu radne obaveze. Utvrđenje je izostalo jer su sudovi zauzeli oprečne stavove o dokazanosti svesti kod tužilje o nedozvoljenosti ponašanja prilikom kršenja propisane procedure tužene kojoj se stavlja na teret rešenjem o otkazu ugovora o radu.

Zbog toga je usvojena revizija i ukinuta drugostepena presuda, te predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kako bi u ponovljenom postupku odlučio o žalbi tužilje izjavljenoj protiv prvostepene presude imajući u vidu napred iznete primedbe.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić