Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3257/2021
06.07.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Biserka Krpić advokat iz ..., protiv tuženog AMK MAGNET – CENTAR ZA VOZILA, d.o.o. Sombor, koga zastupa Vladislav Kostić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2942/19 od 11.05.2020. godine, na sednici održanoj 06.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2942/19 od 11.05.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2942/19 od 11.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2942/19 od 11.05.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 729/18 od 27.03.2019. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznose od: 1.315.801,56 dinara, na ime naknade materijalne štete zbog neisplaćene jednokratne neto zarade u iznosu od 18 zarada koje je ostvario kod tuženog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu kada je doneta odluka o razrešenju (stav prvi i drugi izreke) i 391.419,30 dinara na ime troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji je kod tuženog bio ... do razrešenja 07.04.2015. godine (na osnovu ugovora o radu ... od 09.07.2011. godine) i u radnom odnosu do 03.07.2015. godine, za isplatu jednokratne neto zarade u iznosu od 18 zarada ostvarnih kod tuženog u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kom je doneta odluka o razrešenju, koja je ugovorena aneksom ugovora o radu od 29.02.2012. godine, tako što je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Postojanje drugačijih odluka apelacionih sudova, na koje se ukazuje revizijom, pri čemu se one ne odnose na slučaj prestanka radnog odnosa ... pravnog lica, ne znači nužno da je odluka u ovom sporu zasnovana na drugačijem pravnom stavu. Pravilna primena prava u činjenično i pravno sličnim sporovima zavisi kako od utvrđenog činjeničnog stanja, tako i od konkretnih procesnih situacija u svakom od njih koje utiču na njihov ishod. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revizijom se suštinski pobija utvrđeno činjenično stanje, što ne može predstavljati revizijski razlog. Pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu, u konkretnom slučaju ne iziskuje potrebu za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što su razlozi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku čije bi postojanje posebnu reviziju učinilo dozvoljenom, te je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.