U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1, u vezi čl. 231. i 396. ZPP na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 01.12.2006. godine, na poslovima ... u Službi za ..., Sektoru za ... . Iz upozorenja od 23.07.2020. godine, utvrđeno je da je tužilja upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog toga što je ....04.2020. godine, ....05.2020. godine i ....05.2020. godine, neovlašćeno, preko društvene mreže Facebook javno objavila fotografije sa sistema video nadzora JP EPS, na kojima se nalazi druga zaposlena BB, a dana ...07.2020. godine i ....07.2020. godine javno objavila fotografije na kojima se nalazi logo EPS, sa uvredljivim sadržajem ispod loga EPS. Tužilji je ostavljen rok od 8 dana da se izjasni na navode iz upozorenja, kao i da dostavi mišljenje sindikata, čiji je član. Iz službenih beleški od 24.07.2020. godine i 03.08.2020. godine, utvrđeno je da je 24.07.2020. godine, zbog nemogućnosti lične dostave upozorenja tužilji u poslovnim prostorijama poslodavca, jer se tužilja tog dana nije nalazila na svom radnom mestu, odnosno nije bila na radu, pokušano uručenje upozorenja tužilji putem preporučene pošte na adresi njenog prebivališta, koje je bilo neuspešno, jer je prema štambilju kojim je koverat snabdeven, tužilja odbila prijem pošiljke. S toga je istog dana 24.07.2020. godine upozorenje objavljeno na oglasnoj tabli tuženog na adresi u mestu rada tužilje kao i na adresi sedišta tuženog i skinuto 03.08.2020. godine, od kada je počeo da teče rok od 8 radnih dana za izjašnjenje zaposlene na navode iz upozorenja. Tužilja se nije iznasnila na navode iz upozorenja, niti je priložila mišljenje sindikata.

Pobijanim rešenjem tuženog od 27.08.2020. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, jer je radnjama navedenim u upozorenju za otkaz ugovora o radu zloupotrebila pristup sistemu za video nadzor JP EPS koji joj je bio omogućen u okviru Sektora za ... gde je bila raspoređena, čime je postupila suprotno članu 10. Kodeksa poslovnog ponašanja tuženog, kojim je propisano da su sva dokumenta, izveštaji i druga akta poverljiva, da je njihova zloupotreba zabranjena i da se podaci u elektronskom, pisanom, usmenom ili bilo kom drugom obliku ne smeju otuđivati i koristiti u neposlovne svrhe, jer je svojom krivicom učinila povredu opšteg akta i radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačka 8. Ugovora o radu, kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže igovor o radu zbog neovlašćene posluge sredstvima rada poverenim zaposlenom za obavljanje poslova radnog mesta i postupila suprotno članu 18. Kodeksa poslovnog ponašanja tuženog, kojim je propisano da je neprimereno na društvene mreže postavljati fotografije iz radnog okruženja, posebno one koje prikazuju različite oblike neformalnog ponašanja na radnom mestu, kao i da u sadržajima koji se obajvljuju na privatnim nalozima na društvenim mrežama nije dozvoljeno koristiti logo EPS-a, o čemu je tužilja više puta usmeno upozoravana od strane neposrednog rukovodioca. Osim toga, tužilja je uvredljivim sadržajem teksta ispod loga EPS ugrozila je i njegov ugled. Tuženi je i pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu istakao na oglasnoj tabli, nakon sačinjavanja službenih beleški od 09.09.2020. godine i od 18.09.2020. godine, zbog nemogućnosti lične dostave upozorenja tužilji u poslovnim prostorijama poslodavca i nakon više neuspešnih pokušaja uručenja rešenja putem preporučene pošiljke na adresi njenog prebivališta, a po isteku roka od 8 dana od dana isticanja rešenja o otkazu na oglasnoj tabli dana smatrao da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji uručeno, nakon čega je pokrenuo postupak odjave tužilje kod nadležnih fondova penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi odredbi Kodeksa poslovnog ponašanja tuženog i Ugovora o radu, ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Krivica zaposlenog kod povrede radne obaveze je uslov za otkaz ugovora o radu. To je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze, a teret dokazivanja da krivica u vreme učinjene povrede radne obaveze nije postojala, pada na zaposlenog.

Opisano ponašanje tužilje, i po oceni Vrhovnog suda, predstavlja svesno skrivljenu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom tuženog, koje su tužilji osporenim rešenjem stavljene na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni Zakonom o radu, Kodeksom poslovnog ponašanja tuženog i Ugovorom o radu propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužilje kod tuženog, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužilje na rad neosnovanim, jer odluka u tom delu zavisi od zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.

Razlozi kojima tužilja pravda svoje postupanje se ne mogu smatrati opravdanim za postupanje suprotno izričitim pravilima postupanja zaposlenih kod tuženog, koja su tužilji, kao dugogodišnjoj zaposlenog kod tuženog, bila poznata. Ovo tim pre što u postupku nije pružen ni jedan dokaz da su u postupanju tužilje postojali razlozi za isključenje krivice, koji su, između ostalog, i stvarna zabluda, koja postoji kada je zaposleni učinio povredu radne obaveze, pogrešno smatrajući da postoje okolnosti prema kojima bi preduzimanje ili nepreduzimanje radnje bilo dopušteno, što je od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu.

Neosnovano se navodima revizije osporava i zakonitost sprovedenog postupka dostave upozorenja o postojanju razloga za otkaz, koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja i zakonitost postupka dostave rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 185. stav 2, 3. i 4. Zakona o radu propisano je da rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku 8 dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Dostava upozorenja predstavlja deo procedure otkaza, zbog čega se citirana zakonska odredba primenjuje i u slučaju dostave ovog akta poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, tuženi je u potpunosti ispoštovao zakonom propisanu proceduru dostave upozorenja i pobijanog rešenja tužilji, jer je dostavu ovih pismena izršio pravilnom primenom citirane odredbe člana 185. Zakona o radu. Njom je potpuno uređen način dostave i u situaciji kada zaposlenom ne može da se dostavi pismeno u prostorijama poslodavca, niti na adresu njegovog prebivališta. Tuženi je sačinio službene beleške, u kojima je konstatovao da navedeni akti nisu mogli da budu dostavljeni tužilji ni na radnom mestu, jer na istom nije zatečena, ni na adresi prebivališta, na kojoj je nakon više pokušaja uručenja dostava bila bezuspešna, jer tužilja nije preuzela pošiljku vraćenu pošti, a potom konstatovano da je primalac odbio da primi pismena, nakon čega je upozorenje i rešenje o otkazu istakao na oglasnu tablu i skinuo ih po isteku zakonom predviđenog roka od 8 dana, kada se ovi akti smatraju uredno dostavljenim. Na taj način ispoštovana je i Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91), koja u članu 7. garantuje pravo radnika na odbranu od otkaznog razloga odnosno predviđa da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Ostalim navodima revizije tužilja ponavlja navode istaknute u žalbi, kojima stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP. Pritom je drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužilje kojima je s pozivom na bitne povrede odredaba parničnog posutpka učinjene u postupku pred prvostepenim sudom i s pozivom na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavala pravilnost porvostepene presude, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković