U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan B. Janković, advokat iz ..., protiv tuženog STUP „Vršac“ a.d. iz Vršca, čiji je punomoćnik Vojin Marinel, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2059/18 od 01.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2059/18 od 01.07.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 196/16 od 09.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje broj ... od 03.09.2012. godine doneto od strane generalnog direktora tuženog i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i obaveže da tužiocu isplati na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za septembar, oktobar i novembar 2012. godine iznos od 55.123,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 27.561,83 dinara počev od 18.09.2012. godine i na iznos od 27.561,83 dinara počev od 18.10.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 258.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2059/18 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i u delu kojim je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 258.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o kamati na dosuđeni iznos naknade troškova postupka, tako što je odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu na dosuđeni iznos naknade troškova postupka plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana presuđenja do dana nastupanja izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim u članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011 ... 18/2020) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju revizija ukazuje. Drugostepenom presudom obuhvaćena je ocena o neosnovanosti žalbenih navoda u odnosu na postulacionu sposobnost tužioca. Drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i obrazložio ocenu o pravnom značaju bitnih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje. Na osnovu nalaza i mišljenja Sudsko- psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao renomirane ustanove za veštačenje, utvrđene su činjenice da se tužilac ne može smatrati procesno nesposobnim da učestvuje u ovom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po rešenju tuženog od 27.12.1978. godine primljen na rad kod tuženog kao ... . Tokom radnog odnosa zasnovanog na neodređeno vreme, tužilac je godinama obavljao poslove ..., o čemu postoji rešenje od 30.06.1988. godine i niz pojedinačnih akata u kojima je navedeno da je tužilac na radnom mestu ..., s tim da je u poslednjih pet godina poslove ... obavljao kao jedini izvršilac. Više puta je tužilac bio opominjan od strane finansijskog direktora i šefa računovodstva da ažurira ... . Takav nalog mu je u više navrata davan od strane pretpostavljenih u junu 2012. godine. U sutuaciji neaužirirane ..., šef kontrole nije mogao da izvrši kontrolu pazara novca koji su predavali likvidatori po raznim osnovima, od prodaje karata na autobuskoj stanici do prodavanih od strane konduktera. Tužilac je bio na poslu 12.06.2012. godine. Tog dana predao je pazar u iznosu od 1.147.000,00 dinara. Kasnije, tužiocu je pozlilo i smešten je u bolnicu. Njegova porodica je 13.06.2012. godine donela ključeve od ulaznih vrata tužiočeve kancelarije, kase i stolova. Istog dana, generalni direktor tuženog doneo je rešenje o vanrednom popisu. Komisija čiji je predsednik bila zaposlena koja je obavljala poslove šefa računovodstva, a članovi zaposleni koji je obavljao poslove šefa autobuske stanice i kontrole prihoda i zaposlena koja je obavljala poslove knjigovođe u računovodstvu, imala je zadatak da izvrši popis novčanih sredstava, dinarskih i deviznih čekova i platnih kartica i utvrdi stvarno i popisano stanje. O izvršenom popisu sastavljen je izveštaj. U izveštaju je prikazano zatečeno stanje. Utvrđeno je da tužilac u periodu od 31.05.2012. godine do 12.06.2012. godine nije formirao ni uneo u dnevnik blagajne određeni broj obračuna o predaji pazara od strane likvidatora koji su od strane Komisije nađeni i prosleđeni blagajni. Konačno, prema nalazu Komisije saldo blagajne iznosi 2.645.196,50 dinara nerazduženih i nedostajućih novčanih sredstava, što predstavlja manjak nastao u radu tužioca kao ... .

Tuženi je podneo krivičnu prijavu protiv tužioca 19.06.2012.godine. Upozorenje na postojanje otkaznog razloga tuženi je sačinio i tužiocu dostavio kasnije, imajući u vidu zdravstvenu situaciju tužioca. Tužilac je doživeo moždani udar 12.06.2012. godine i na bolničkom lečenju bio do 09.07.2012. godine. Pre dostavljanja upozorenja, tuženi je zatražio i pribavio izveštaj Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ od 23.08.2012. godine, po kojem je zaključio da je tužilac sposoban da primi upozorenje na postojanje razloga za prestanak radnog odnosa. Pismeno upozorenje od 22.08.2012. godine o radnjama koje se tužiocu stavljaju na teret kao povrede radne obaveze u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, sa opisom u čemu se konkretno sastoje, tuženi je dostavio tužiocu 24.08.2012. godine. Tužilac je dostavio izjašnjenje na navode upozorenja.

Rešenjem direktora tuženog broj 632 od 03.09.2012. godine, donetim na osnovu člana 179. tačka 2. i člana 192. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05) i člana 78. Kolektivnog ugovora tuženog, otkazan je radni odnos tužiocu sa danom 03.09.2012. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, u vidu nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza čime je preduzeću naneo štetu, pribavio materijalnu korist u vezi sa radom, propustima ometao i otežavao rad drugih zaposlenih u procesu rada, te je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prethodno je zatraženo mišljenje sindikata čiji je tužilac bio član. U rešenju poslodavca o prestanku radnog odnosa tužiocu, pominje se ugovor o radu od 13.06.2012. godine koji zapravo nije zaključen, ali ta okolnost nema uticaja na ocenu o zakonitosti rešenja, jer ono po preostaloj sadržini omogućava proveru o proceduri i postojanju razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenom zbog njegove krivice i odgovornosti.Tužiocu je na teret stavljeno nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca, konkretno da je protivpravno prisvojio iznos od 2.645.196,50 dinara.

Protiv tužioca je vođen i okončan parnični postupak po tužbi poslodavca za naknadu štete. Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 298/16 od 18.05.2016. godine, koje je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5898/16 od 18.12.2016. godine, tužilac je obavezan da tuženom naknadi štetu pričinjenu prisvajanjem novca iz blagajne tuženog u iznosu od 2.595.321,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2012. godine do isplate. Kod takvog ishoda parnice radi naknade štete po tužbi poslodavca, nema mesta osporavanju tužiočeve odgovornosti za manjak.

Utvrđeno je da je tužilac bio psihički sposoban da obavlja poslove ... sve dok je te poslove obavljao zaključno sa danom 12.06.2012. godine. Takođe, uz pomoć veštačenja putem Medicinskog fakulteta u Beogradu, u ovom postupku raspravljena je i tužiočeva parnična sposobnost. Kao posledica moždanog udara kod tužioca se razvio organski poremećaj ličnosti i povratni depresivni poremećaj, što je uz narušeno telesno zdravlje, sa medicinskog i psihološkog stanovišta veštačenjem okarakterisano kao stanje povišene osetljivosti na stresne situacije i narušenog duševnog i telesnog zdravlja ali ne u toj meri da je poslovno nesposoban ili nesposoban da štiti svoja prava i interese. Posle moždanog udara usled kojeg je bolnički lečen, tužilac se koristio pravom davanja izjašnjenja na upozorenje koje je prethodilo donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa, a po prijemu rešenja blagovremeno pokrenuo sudski postupak radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, tužbom podnetom 05.11.2012. godine putem punomoćnika advokata, ovlašćenog po punomoćju izdatom 23.10.2012. godine od strane tužioca, kao poslovno i parnično sposobne stranke.

Na drugačiji zaključak ne utiču činjenice o toku i ishodu krivičnog postupka. Naime, protiv tužioca je pokrenuta istraga u decembru 2012. godine i podignuta optužnica u septembru 2013. godine pred Višim sudom u Pančevu, zbog osnova sumnje na izvršenje krivičnog dela pronevere protivpravnim prisvajanjem novca oštećenog preduzeća. Tužilac je negirao izvršenje krivičnog dela, iskaze pred sudom davao 23.10.2012. godine i 27.03.2013. godine, nakon čega je putem veštačenja u tom postupku utvrđeno da on nije sposoban da uredno prati tok glavnog pretresa i da izlaganje novom psihičkom stresu sudskog procesa može dovesti do daljeg pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, zbog čega je optužnica odbačena rešenjem Višeg suda u Pančevu K 69/13 od 20.12.2013. godine. Navedene činjenice su integrisane u sveobuhvatnoj analizi datoj u nalazu Sudsko-psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta, uz ostale sagledane pokazatelje o toku bolesti i stanja kod tužioca, te zaključno dato mišljenje da se kao posledica moždanog udara kod tužioca razvio organski poremećaj ličnosti koji karakterišu umereni pad kognitivne efikasnosti i hronična vulnerabilnost na stres, epizode depresijskog raspoloženja, što sa medicinskog i psihološkog stanovišta čini da je njegovo duševno i telesno zdravlje narušeno, ali ne u toj meri da bi ga trebalo lišiti poslovne sposobnosti i smatrati ga procesno nesposobnim da učestvuje u parničnom postupku, da je kod njega prisutna povišena osetljivost na stresne i životne okolnosti, kao što je učešće u sudskom postupku i da eventualni izlasci na sud uslovljavaju mogućnost perioda pogoršanja, kakvih je bilo u prošlosti, ali ne u meri koja bi kompromitovala njegovu parničnu sposobnost za vođenje ovog postupka. Imajući u vidu mišljenje stručnog tima renomirane ustanove za veštačenje, nižestepeni sudovi su zaključili da nije dovedena u pitanje građanskopravna odgovornost tužioca, niti njegova procesna sposobnost u postupku o prestanku radnog odnosa.

Kod iznetog o činjenicama, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, ceneći da je tužiocu zakonito prestao radni odnos. Imajući u vidu član 179. stav 1. tačka 1-5 , član 180. i člana 185. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09) koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, ocenjeno je da su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tužiocu, jer je utvrđeno da je tužilac prilikom obavljanja poslova ... učinio povredu radne obaveze, na način što nije svakodnevno ažurirao blagajnu u smislu sačinjavanja naloga naplate, na osnovu dobijenih izveštaja - obračuna od likvidatora, da nije redovno predavao celokupan primljeni pazar od prethodnog dana salda blagajne, već je često jedan deo pazara zadržavao u blagajni, da je neažurno vodio dokumentaciju i nije prilikom svakog preuzimanja pazara sačinjavao naloge blagajni da naplati i blagajničke dnevnike, čime bi se anulirao propust, da se primopredaja pazara ne potpisuje, jer bi na dokumentu na osnovu koga je primio pazar i na dokumentu kojim se potvrđuje pazar bio isti iznos, da nije na vreme predavao blagajničku dokumentaciju službi knjigovodstva na knjiženje, tako da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu, kao i zakonit postupak davanja otkaza od strane poslodavca, s`obzirom da je pre donošenja rešenja poslodavac dostavio tužiocu pismeno upozorenje o postojanju razloga za donošenje takvog rešenja, u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, čime je omogućeno pravo na odbranu kojom se tužilac koristio. Iz navedenog proizilazi da je rešenje doneto u zakonom propisanom postupku, u odgovarajućoj formi. S`obzirom da je zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja odbijen, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad i naknadu štete u smislu člana 191. Zakona o radu.

Tužilac revizijom ponavlja žalbene razloge koji su predstavljali predmet ocene drugostepenog suda i u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Neosnovani su navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Članom 15. tačka 2. Zakona o radu propisano da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. Članom 17. propisano je da su poslodavac i zaposleni dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Imperativne norme obavezuju zaposlene da poštuju pravila rada kod poslodavca i izvršavaju svoje radne zadatke i obaveze, da se uzdržavaju od prisvajanja poverenih sredstava, protivpravnih akata, čije kršenje pogađa radnopravni status zaposlenog i povlači materijalnopravnu odgovornost za štetu, kao u ovom slučaju. Tužilac je odgovoran za manjak nastao u nesavesnom i nemarnom vršenju ... poslova u vreme kada je te poslove kod tuženog obavljao kao jedini izvršilac. Tužiocu je radni odnos prestao, na zakonit način. Drugostepeni sud je naveo razloge zbog kojih je ocenio da je pravilno primenjeno materijalno pravo kod ocene o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, a te razloge podržava i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, revizijski sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, a na osnovu člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke. S obzirom da tužilac nije uspeo u postupku po izjavljenoj reviziji, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka jer je neosnovan,

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić