Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Glumac, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi poništaja odluke o dodeli stana, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3877/2020 od 01.04.2022. godine, u sednici veća održanoj 02. decembra 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3877/2020 od 01.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 5 P1 2077/17 od 16.09.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi odluka tužene Stambene komisije Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije, broj ... od 15.04.2010. godine kojom se BB daje u zakup na određeno vreme od 5 godina stan broj .. na .. spratu po strukturi dvosoban pov. 65m2, lamela .., objekat „VV“ u Beogradu, ul. ... br. .. . Odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena Stambena komisija Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije, da ponovo izvrši pravilno rangiranje tužilje po oglasu od 28.12.2004. godine sa dopunom oglasa od 21.01.2005. godine i odluči o dodeli stana iz prethodnog stava. Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3877/2020 od 01.04.2022. godine, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda, i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužilja je protiv tuženog podnela tužbu dana 29.04.2010. godine. Označena vrednost predmeta spora iznosi 50.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2 istog zakona propisano je ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Iz sadržine nižestepenih odluka proizlazi da tužilja pobija odluku tužene Stambene komisije Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije o dodeli stana u zakup, koje pravo je u vezi rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, zasnovano na posebnoj Uredbi. Iako je pravo tužilje u pogledu učestvovanja na objavljenom oglasu u vezi sa radnim odnosom, ne radi se o sporu iz člana 441. Zakona o parničnom postupku u kom je revizija uvek dozvoljena. Imajući u vidu da se radi o neimovinskom zahtevu usmerenom na poništaj odluke tužene Stambene komisije, te kako označena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani cenzus iz člana 403. stav 3. ZPP za odlučivanje o reviziji, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilje nije dozvoljena.

Kako revident nije predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. istog zakona, doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić