U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tuženog Rukometnog kluba ''Vranje'' iz Vranja, koga zastupa Davor Jovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2137/2021 od 29.09.2021. godine, u sednici održanoj 21.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2137/2021 od 29.09.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1362/17 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog br. ../2017 od 29.08.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i zahtev za vraćanje na rad na neodređeno vreme na radno mesto koje odgovara stručnoj spremi i radnim sposobnostima tužioca. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 135.750,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2137/2021 od 29.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana, a tužilac obaveže da tuženom naknadi troškove za sastav odgovora na reviziju i sudske takse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), i našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju Ugovorom o radu br. .. od 31.01.2017. godine, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, 8 časova dnevno, odnosno 40 sati nedeljno na radnom mestu ..., a aneksom ugovora o radu od 21.04.2017. godine, radne obaveze tužioca su preciznije definisane članom 3 tačka 2, utvrđeno je radno vreme (ponedeljak-petak kao i subota i nedelja za vreme odigravanja utakmica svih selekcija) prepodne po potrebi ukoliko ima trening I i II ekipa od minimum 2 radna sata, kao i popodne od 18 do 21h. Rešenjem tuženog br. ../2017 od 29.08.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 1., stav 2 tačka 1 i 5. i stava 3. tačka 1, 2. i 8. Zakona o radu, odnosno zbog postupanja suprotnog odredbama Ugovora o radu br. ../2017 od 31.01.2017. godine i člana 3. tačka 1-8. Aneksa ugovora o radu od 21.04.2017. godine. Tužiocu je stavljeno na teret neopravdano izostajanje s posla u periodu od 29.05.2017. godine do 22.06.2017. godine i periodu koji sledi, zaključno sa danom donošenja pobijanog rešenja 29.08.2017. godine. Pre donošenja rešenja, tužilac je pozvan da dostavi dokaze o opravdanosti svog odsustva za sporni period na koji se nije odazvao, nakon čega je pisanim putem, aktom od 13.07.2017. godine upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, pribijanjem upozorenja na oglasnoj tabli tuženog (jer je nakon prvog neuspešnog dostavljanja poštom tužilac 31.07.2017. godine, odbio prijem upozorenja u prostorijama tuženog). Ponovljenom dostavom preko pošte upozorenje mu je uručeno 18.08.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 3. tačka 1., u vezi člana 103. Zakona o radu, kada su tužbeni zahtev tužioca odbili. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog Ugovorom o radu od 31.01.2017. godine, sa punim radnim vremenom, 8 časova dnevno, odnosno 40 sati nedeljno. Aneksom ugovora o radu od 21.04.2017. godine, predviđeno je da tužilac ima radno vreme u trajanju (ponedeljak – petak, kao i subota i nedelja, za vreme odigravanja utakmica svih selekcija) pre podne po potrebi ukoliko ima trening I i II ekipa od minimum dva radna sata, kao i popodne od 18,00 – 21,00 čas. Iz sadržine Ugovora i Aneksa o radu koji je tužilac sa tuženim zaključio precizno su definisane njegove radne obaveze i zadaci, pa tvrdnje o postojanju ustrojene prakse da on kao ... nije bio u obavezi da dolazi na rad van sezone i van odigravanja utakmica, ili održavanja treninga, koje se odnose na njegovog ranijeg poslodavca sportski Savez Grada Vranja, ne oslobađaju tužioca obaveze da se ponaša u skladu sa preuzetim radnim obavezama. Pored navedenog, aneksom ugovora je predviđeno da se radno vreme tužioca prilagođava vremenu i potrebama održavanja utakmica i treninga, ali se njime ne predviđa da tužilac nema radnih obaveza tokom juna, jula i avgusta meseca. Tuženi poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu nije predvideo neopravdani izostanak sa posla u određenom minimalnom trajanju kao otkazni razlog, što ne omogućava niti podrazumeva ponašanje zaposlenog u vidu dužeg odsustva sa rada bez obaveštavanja poslodavca o razlozima odsustva, jer je to protivno preuzetim obavezama i radnim dužnostima iz zaključenog ugovora o radu.

Kako je (iz dostavljenih evidencija) na nesumnjiv način utvrđeno da je tužilac sa rada neopravdano izostajao tokom juna, jula i avgusta 2017.godine, što nije ni osporio, te da mu je dostavljen poziv za dostavljanje dokaza o opravdanosti odsustva tokom juna meseca, na koji se nije odazvao, a svoje odsustvo nije opravdao niti je u narednom periodu dolazio na posao; to je postojao osnov za donošenje otkaznog rešenja u smislu člana 179. stav 3. tačka 1, u vezi člana 103. Zakona o radu kojim je predviđeno ograničeno vreme (tri dana) obaveštavanja i dostavljanja dokaza poslodavacu o sprečenosti zaposlenog za rad, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Pre donošenja pobijanog rešenja tužilac je pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz, pa je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri, usled čega nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja žalbene razloge koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, zbog čega ih Vrhovni kasacioni sud nije posebno obrazlagao.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP-a, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 414.stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić