Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Dašić, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 175/21 od 02.07.2021. godine, u sednici održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 175/21 od 02.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 175/21 od 02.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 86/18 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da su tužioci, i to: tužilac AA počev od 02.04.2012. godine, tužilja BB počev od 01.11.2011. godine i tužilja VV počev od 01.03.2012. godine, a svi do prestanka radnog odnosa kod tuženog 24.05.2013. godine pretrpeli sistemsko zlostavljanje na radu kod tuženog, kao poslodavca, od strane zaposlenih GG i DD, time što su proglašeni za „nemapirane“ zaposlene, premeštajem u fiktivni organizacioni deo (pogrdno nazvan „rezervna klupa“ ATP) sa fiktivnim radnim mestom i fiktivnim opisom poslova, uskraćivanjem prava na rad ne dozvoljavajući im da obavljaju bilo kakve poslove ili su im nalagali da obavljaju ponižavajuće i nepotrebne poslove, izdvajanjem mesta rada u posebne objekte u kojima su se nalazili do dana prestanka radnog odnosa, čime im je uskraćeno pravo na kontakt sa drugim zaposlenima, izopštavanjem iz radnih procesa kod tuženog, nedavanjem sredstava za rad (računara, papira i olovaka), onemogućavanjem korišćenja informacionog sistema tuženog i info portala, čime su im uskratili pravo na informisanje i pravo na interno konkurisanje na slobodna radna mesta kod tuženog, vršenjem pritiska da raskinu radni odnos, kao i proglašavanjem tužilaca, nakon podnošenja zahteva za pokretanje postupka kod tuženog za zaštitu zlostavljanja na radu od 17.08.2012. godine, za višak i 24.05.2013. godine im otkazali ugovore o radu. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, usled pretrpljenog zlostavljanja na radu isplati iznos od po 50.000,00 dinara svakom tužiocu pojedinačno, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.10.2020. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome su tužioci tražili da se tuženi obaveže da im na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, usled pretrpljenog zlostavljanja na radu isplati iznos preko dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara do traženih 375.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da o svom trošku objavi presudu u celini u dnevnom listu „Kurir“. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove postupka od 242.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od ispunjenosti uslova za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 175/21 od 02.07.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca u sporu za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, utvrđenjem da su pretrpeli zlostavljanje (na opisani način), kao i za naknadu nematerijalne štete i objavljivanje presude u javnom glasilu. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zbog toga se na njega primenjuju odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, jer Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete zbog zlostavljanja na radu tužioci su podneli 04.09.2012. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. ZPP, pa se vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ceni u odnosu na svakog tužioca pojedničano, tako da je pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na svakog tužioca po 50.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić