Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Kovačević, advokat u ..., protiv tuženog BB, ..., a.d ... iz ..., koga zastupa Dalibor Manić, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 4020/2017 od 01.03.2018. godine, ispravljenoj rešenjem Gž1 4020/17 od 25.04.2018. godine, u sednici veća 25.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 4020/2017 od 01.03.2018. godine, ispravljena rešenjem Gž1 4020/17 od 25.04.2018. godine i predmet vraća tom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbi tužioca.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P1 916/10 od 29.05.2013. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog ... broj ...-.../... od 04.04.2005. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos (prvi stav). Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na radno mesto savetnika u sektoru za nadzor i internu reviziju tuženog. Trećim stavom izreke je odbijen predlog tužioca za određivanje privremene mere. Četvrtim stavom izreke je obavezan tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 228.000,00 dinara, u roku od 8 dana. Petim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž1 4020/2017 od 01.03.2018. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio je prvostepenu presudu u prvom, drugom, četvrtom i petom stavu izreke. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos od 69.000,00 dinara u roku od 15 dana, a preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa je zahtev odbijen.

Rešenjem Gž1 4020/17 od 25.04.2018. godine je ispravljena presuda Apelacionog suda u Beogradu u izreci u pogledu pogrešno označenog broja prvostepene presude, tako što je pravilno označen broj kao „P1 br.916/10“.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku – posebni postupak u parnicama iz radnih odnosa.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), a koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je Vrhovni kasacioni sud prethodnu presudu ukinuo 13.09.2017. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima savetnika u sektoru za nadzore i internu reviziju. Rešenjem tuženog od 04.04.2005. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa svim aneksima zbog težih povreda radnih obaveza utvrđenih članom 77v stav 1. tačka 1. i 14. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o radu tuženog, sa danom 04.04.2005. godine. Tužiocu su stavljene na teret dve povrede radnih dužnosti i to da je u periodu od 07.10. do 12.10.2004. godine propustio da bez odlaganja otkloni zastoj u radu sistema BB nastalog usled blokade SQL servera i što je sastavio dopis 01.03.2005. godine i uputio ga Upravnom odboru tuženog i predstavnicima drugih državnih institucija čime je iznosio i prenosio neistinite podatke u vezi sa poslovanjem preduzeća. U obrazloženju pobijanog rešenja je navedeno da je tužilac odgovoran, jer je svojom krivicom učinio težu povredu radne obaveze (neizvršavanje, neblagovremeno i nesavesno vršenje radnih obaveza). Otkazu ugovora o radu je prethodilo upozorenje tužiocu na postojanje otkaznih razloga.

Prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac 01.03.2005. godine uputio Upravnom odboru i drugim državnim institucijama dopis kojim je ukazao na nepravilnost rada na sednicama Upravnog odbora, a koje se sastoje u nepreciznosti zapisnika i ispravci, te proglašenja nekih odluka za usvojene iako se o njima nije glasalo, nedostavljanju materijala uz zapisnik, netransparentnosti pojedinih usvojenih dokumenata, te materijala uz zapisnik sa prethodno održanih sednica i o drugim propustima vezanim za sednice, a ukazao je i na nepravilnosti vezane za tender za koje je smatrao da postoje i zbog kog iznošenja je trpeo poniženje od strane direktora. Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 77v stav 1. tačka 14. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o radu (iznošenje i prenošenje neistinitih podataka u vezi sa poslovanjem preduzeća) iz kojih razloga je odbio tužbeni zahtev tužioca, pri čemu nije utvrdio da li je tužilac učinio drugu povredu radne obaveze iz člana 77v stav 1. tačka 1. definisane kao neizvršavanje, neblagovremeno i nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza.

Drugostepeni sud je održao raspravu i ponovio dokaze, ocenio ih i utvrdio činjenice da je u periodu od 07.10.2004. godine do 13.10.2004. godine u mreži BB HOV uočena velika poteškoća u radu aplikativnog softvera koje se manifestovala u produkcionom SQL, da se problem rešavao intenzivnim monitorisanjem softverskim alatima. Zbog prevelike složenosti problema blokade procesa na SQL pristupilo se faznom rešenju problema metodom „korak po korak“ u cilju sanacije izolacije problema kako bi njegov uticaj bio što manji na odvijanje i tih procesa. Najozbiljnije intervencije po ovom pitanju izvršeno je 14.10.2004. godine i time je tadašnji problem samo saniran i izolovan, ali ne i definitivno rešen. Rešenjem direktora tuženog 06.09.2004. godine je obrazovana radna grupa za poslove preseljenja oprema među kojima je bi ovde tužilac sa zadatkom da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje BB HOV prilikom preselenja računarske i druge IT opreme na lokaciju uz prethodnu izradu detaljnog plana potrebnih aktivnosti, uz obavezu radne grupe da u toku realizacije zadatka podnosi izveštaj direktoru BB za problem saznala tek 12.10.2004. godine, iako je tužilac za problem znao još 07.10.2004. godine.

Na osnovu ovih utvrđenih činjenica drugostepeni sud je zaključio da je tužilac uz svest o nedopustivosti takvog ponašanja protivno procedurama u ovim situacijama propustio da bez odlaganja preduzme potrebne mere na otklanjanju zastoja u radu sistema BB ... usled blokada SQL servera, a koje mere je bio dužan da preduzme u skladu sa opisom posla njegovog radnog mesta, čime je učinio težu povredu radne obaveze utvrđene Pravilnikom o radu tuženog koji je bio na snazi u vreme učinjene povrede radne obaveze od strane tužioca. Zaključio je da je rešenje o otkazu zakonito, da je za zakonitost rešenja dovoljno da se utvrdi da je zaposleni učinio bar jednu od više povrede koje su mu stavljene na teret, te je i iz tih razloga odbio žalbu tužioca.

Osnovano se revizijom tužioca navodi da je drugostepena odluka doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Zakon o radu RS („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005 od 15.03.2005. godine) je stupio na snagu 23.03.2005. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu je doneto 04.04.2005. godine, te je ovaj zakon na osnovu koga se mora rešiti ovaj radni spor. Članom 184. stav 1. Zakona o radu je propisano da se otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 1, 2, 3, 5. i 6. ovog zakona može dati zaposlenom od strane poslodavca u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je drugostepeni sud utvrdio odgovornost tužioca zato što je u periodu od 07.10. do 12.10.2004. godine propustio da bez odlaganja otkloni zastoj u radu sistema BB. Utvrđeno je da se radilo o prevelikoj složenosti problema blokade procesa na SQL serveru i da je zakonska zastupnica tuženog za taj problem saznala 12.10.2004. godine. Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi doneo 04.04.2005. godine očigledno je da je pobijano rešenje doneto po proteku roka od tri meseca od dana kada je poslodavac saznao za činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Drugostepeni sud nije imao u vidu da je nastupila zastarelost povrede radne obaveze za koju je ocenio da je tuženi odgovoran te da je zato rešenje o otkazu ugovora zakonito. Odlučujući o žalbi tužioca na prvostepenu presudu nije se izjasnio da li je pravilno odbijen tužbeni zahteva tužioca u odnosu na drugu povredu radnih dužnosti (sastavljanje dopisa od 01.03.2005. godine Upravnom odboru i drugim državnim institucijama čime je iznosio i prenosio neistinite podatke o radu tuženog), te se drugostepena presuda mora ukinuti kako bi drugostepeni sud ponovo odlučio o žalbi tužioca.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić