U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Đorđe Tanasković i Milanka Tanasković, advokati iz ..., protiv tuženog MG „Serbien“ Fabrika magnezijuma d.o.o. „Bela stena“ Baljevac, čiji je punomoćnik Svetislav Pantović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 609/21 od 02.11.2021. godine, u sednici veća od 15.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 609/21 od 02.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P1 17/20 od 29.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac dana 22.04.2016. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi da radi poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 609/21 od 02.11.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 14.04.2014. godine. Tuženi je sa tužiocem zaključio više istovrsnih ugovora o radu na određeno vreme i to za period od 14.04.2014. godine do 21.02.2016. godine za obavljanje poslova „radnik ...“. Sledećim ugovorom o radu, tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme za period od 21.02.2016. godine do 20.04.2016. godine za obavljanje poslova „rukovalac ...“. U periodu od 21.04.2016. godine do 31.05.2016. godine, tužilac nije bio u radnom odnosu, niti je radio kod tuženog. Tužilac je kod tuženog nastavio da radi po osnovu ugovora o radu koji je zaključio dana 01.06.2016. godine na određeno vreme, na poslovima „rukovalac ...“, bez prekida po osnovu više sukcesivno zaključivanih ugovora o radu na određeno vreme na istim poslovima do 30.04.2018. godine, sa kojim danom je tužiocu prestao radni odnos zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan po osnovu rešenja tuženog od 03.05.2018. godine.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu - ZOR. U konkretnom slučaju nije protekao propisani rok od 24 meseca od ponovnog zaključenja Ugovora o radu na određeno vreme od 01.06.2016. godine, a što predstavlja neophodan uslov da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Revizijom se osporava utvrđenja činjenica da tužilac nije radio kod tuženog u periodu od 21.04.2016. godine do 31.05.2016. godine čime se pobija utvrđeno činjenično stanje. Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao ove navode jer, prema članu 407. ZPP, nisu razlog za izjavljivanje revizije.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Tužilac je nakon prekida radnog odnosa 20.04.2016. godine, ponovo zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tuženog po osnovu Ugovora o radu od 01.06.2016. godine u skladu sa članom 37. stavom 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...75/14). Tužilac je bez prekida radio do 30.04.2018. godine. Stoga nema zakonskog osnova da se, shodno članu 37. stavu 6. ZOR, smatra da je tužilac radni odnos zasnovao na neodređeno vreme, jer nije protekao zakonom propisani rok od 24 meseca. Rešenje od 03.05.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu nije doneto bez pravnog osnova, pa nema ni mogućnosti za vraćanje tužioca na rad u smislu člana 191. stava 1. ZOR.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić