Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Nikola Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ d.o.o. ..., čiji je punomoćnik Ivan Vukoje, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2467/17 od 08.09.2017. godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2467/17 od 08.09.2017. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 238/16 od 02.02.2017. godine stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog broj ... od 04.08.2014. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 155.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2467/17 od 08.09.2017. godine preinačena je prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništavo rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 04.08.2014. godine i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 210.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), i našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu radnom mestu radnik komisionar. Aneksom ... ugovora o radu od 22.05.2014. godine određeno je da tužilac obavlja poslove na radnom mestu kontrolor robe i ambalaže u Službi za skladišta-... ..., sa taksativno navedenim radnim obavezama i odgovornostima u članu 4. Aneksa. Tužilac je bio raspoređen na odeljenju ..., a 17.04.2014. godine sačinjen je akt pod nazivom „Pregled zaduženja zaposlenih u skladištu i prodaji VP centra ... ...“, kojim su i za tužioca predviđena dodatna radna zaduženja u centru i to: kontrola prijema i otpreme robe i ambalaže u skladištu, kontrola kvaliteta, količine i rokova u zoni komore sveže robe, odgovornost za rastur, lom i otpis robe, koji akt je potpisan od strane rukovodioca skladišta i prodaje VP centra i tužioca. Služba za kontrolu kvaliteta i robno-materijalnog poslovanja je 02.06.2014. godine sprovela internu kontrolu operativne spremnosti veleprodajnog centra ... ..., koja je obuhvatala rezultate i ponašanja vezano za poštovanje propisanih procedura od strane zaposlenih, kojom prilikom su utvrđene nepravilnosti. Na osnovu navedenog nalaza Službe za kontrolu kvaliteta i robno-materijalnog poslovanja tužiocu je izdato upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje je dostavljeno i sindikatu, čiji je tužilac član, sa dokaznim materijalom, u vezi kojeg upozorenja je poverenik sindikata 02.07.2014. godine potvrdio prijem, ali na isto nije podneo ni usmeno, ni pismeno mišljenje. Tužiocu je stavljena na teret skrivljena povreda radne obaveze iz člana 95. stav 1. tačka 1. KU u vezi sa članom 23. tav 1. začka 1. i 24. Aneksa ugovora o radu od 22.05.2014. godine i to: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza zbog kojih je poslodavcu nastala ili mogla nastati šteta i nepravilno isticanje cena i deklaracija na proizvodima i/ili neblagovremeno povlačenje neuslovnih proizvoda iz prometa, kao i povreda radne obaveze iz člana 4.stav 1. tačka 5, 8. i 11. Aneksa ugovora o radu i to: kontrola kvaliteta, količine i rokova trajanja robe koju treba primiti, zaduženje za sigurnost i čistoću prijemne i otpremne zone skladišta, odgovornost za kvalitet, količinu i rokove trajanja robe na odeljenju na kojem je raspoređen. Rešenjem tuženog od 04.08.2014. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu zaključen na neodređeno vreme 01.01.2008. godine, kao i svi Aneksi zaključeni po osnovu ovog ugovora, zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 192. stav 1. Zakona o radu, odredbi Kolektivnog ugovora i Aneksa ugovora o radu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da sve povrede pobrojane u obrazloženju spornog rešenja predstavljaju nađeno faktičko stanje u celom VP centru ... ..., od kojih ni jedno nije individualno određeno i koje bi se odnosilo samo na tužioca, pri čemu je prvostepeni sud imao u vidu i činjenicu da je pored tužioca angažovan još jedan radnik, kome nije otkazan ugovor o radu i koji i dalje radi kod tuženog na istim poslovima, sa kojih razloga je usvojio zahtev tužioca i sporno rešenje o otkazu ugovora o radu poništio, a tuženog obavezao da tužioca vrati na rad.

Drugostepeni sud je, bez otvaranja rasprave, zaključio da se ne mogu prihvatiti razlozi prvostepenog suda da tokom postupka nije dokazano od strane tuženog da je tužilac učinio povrede radne obaveze i da sve povrede koje su mu stavljene na teret da predstavljaju nađeno faktičko stanje u celom VP centru ... i da nije određena ni jedna povreda koja bi se odnosila na tužioca, jer su u spornom rešenju, u izreci, jasno određene povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret, i da su u obrazloženju istog pobrojane sve nepravilnosti koje je interna kontrola 02.06.2014. godine utvrdila i da je istaknuto da je zbog propusta u izvršavanju radnih dužnosti i obaveza iz reda opisa svog posla i svojih zona odgovornosti tužilac zajedno sa ostalim odgovornim zaposlenima iz VP ... odgovoran za lošu ocenu konkretnog objekta. Nalazeći da je tužilac odgovoran za utvrđene propuste i nepravilnosti, odnosno za nemarno, nesavesno i nepravilno izvršavanje radnih obaveza svog radnog mesta, za skrivljene propuste svoje zone odgovornosti, kako je to i naznačeno u spornom rešenju i kako isto u obrazloženju sadrži opis radnje u pogledu bližeg određenja vremena i načina izvršenja povrede radne obaveze, dužnosti i odgovornosti tužioca, odnosno naznačeni su propusti u izvršavanju istih iz reda njegovog opisa posla i njegovih odgovornosti, da je evidentno šta se tužiocu stavlja na teret, kao povreda radne obaveze, sa kojih razloga nije prihvatio zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi samo o nađenom faktičnom stanju, pa s obzirom da je utvrdio da je pobijano rešenje zakonito i tužiocu pravilno otkazan ugovor o radu sa svim zaključenim aneksima po osnovu ovog ugovora, to je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Članom 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05...32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, pored ostalog ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze.

U ovom slučaju je tuženi, kao poslodavac sproveo proceduru otkaza propisanu zakonom, dostavljajući tužiocu prethodno pisano upozorenje i omogućio tužiocu pravo na odbranu, međutim, otkazni razlog koji je primenio tuženi podrazumeva da povreda radne obaveze mora biti skrivljena od strane zaposlenog, da krivica mora biti dokazana, a povreda individualizovana u pogledu mesta, vremena i načina izvršenja. Kako se radi o individualnoj odgovornosti zaposlenog, a otkaz je zasnovan na evidentiranim nepravilnostima iz izveštaja Službe za kontrolu kvaliteta i robno- materijalnog poslovanja tuženog, koji se odnosi na rad celokupnog veleprodajnog objekta, to je bilo neophodno razgraničiti odgovorost tužioca od odgovornosti ostalih zaposlenih, a pre svega utvrditi zonu odgovornosti tužioca i poslove koje je obavljao, a nakon toga da li se propusti koje je Služba za kontrolu kvaliteta i robno-materijalnog poslovanja tuženog evidentirala mogu staviti na teret tužiocu. S obzirom na to da napred navedeno nije utvrđeno, to se za sada ne mogu prihvatiti razlozi drugostepenog suda o zakonitosti datog otkaza. Pogrešnom primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i izmenom činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, bez otvaranja rasprave, pobijanom presudom nisu raspravljene odlučne činjenice od kojih zavisi primena ovog otkaznog razloga, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić